
Грчке тортриље за гирос рецепт за којим сте трагали
Грчке тортиље за гирос јеееее…. Али прво да вас питам нешто. Искрено да ми кажете. Да ли се и вама иде на море као и мени? Ја сам неко ко није жељан мора, и увек сам знала да кад не може није проблем (биће другом приликом), али ово доба короне и затворених граница. Као заинат иде ми се на море, чак ме и све подсећа на море.
У неком од ранијих постова сам писала о мојим морским путешествијима. Моји родитељи су били мишљења да ако идемо у Грчку идемо тамо где се не прича српски. Као мала седамдесетих година прошлог века (аууу како то звучи) ишли смо у Пилион регију, место Кала Нера, јер тамо није тада било наших туриста. Углавном је било Грка. А деведесете смо прокрстарили уздуж Грчку и зауставили се у Атини.
Касније, због опште познатих околности нисмо могли да путујемо много ван али смо опет ишли на море. Црногорско, али море. А сада нигде. Ја сам васпитавана тако да се намештај купује онда када скроз пропадне, да се немају куле и градови, да се има један пар патика. Али зато се путује. Зато се иде на концерте и у позориште. Моја мама није купила бунду у Грчкој а ни завесе али смо зато ишли у праве грчке таверне без бојазни колико ће да кошта.
Ту сам се ја по први пут сусрела са правом грчком кухињом која није ни налик оној за западноевропске туристе. И касније у неким својим истраживањима откривала сам изузетне рецепте. Један од рецепата који имам захваљујући Јоргосу џез музичару и кувару је овај за чувене “гирос тортиље“.
Постоје два типа, оне скроз танке као палачинка и ове које су мало дебље. И једне и друге су одличне, ствар је само укуса. Врсни кувари обично тортиље раде из главе. Све је одокатвивно. Ја сам само први пут радила по мерама, све после је било “од ока“. Сад прво морам да вам објасним нешто у вези слика и онога што сам ја правила. У недостатку великог грил тостера са глатком плочом, користила сам мањи ребрасти. Али то не умањује квалитет. Објаснићу касније детаље.
Коцку свежег квасца ставите у суд и поспите равном кашиком шећера. Тако оставите на собној температури 5 минута. Прелијте чашом (од 2дл) топлог млека. Млеко би требало да буде баш топло, али не врело. У ранијим постовима сам објаснила цаку око одређивања млаког и топлог млека. Добро сјединити па додати пола чаше јогурта и пола чаше уља. На крају додати четири чаше равне брашна и кашичицу соли. Све сједините грубо само, намажите руке маслиновим уљем и тесто умесите. Тесто ће бити мекано и по мало лепљиво зато је потребно уље. А код Грка наравно маслиново.

Тесто треба да нараста да се дуплира буквално. То је отприлике пола сата.

Опет науљите руке па тесто поделите на осам лоптица величине рецимо мандарине. Пошто ја имам мањи ребрасти грил тостер ја сам тесто поделила на десет лоптица. Прекријте лоптице теста и оставите 15 минута да нарастају.

Онда прстима растањите сваку лоптицу. Ово је веома битно. Поступак је да буквално утискујете прсте у тесто. Прво са једне стране па окренете са друге.

Ставите на плотну тостера и само благо притисните уствари само спустите преко горњу страну. Пече се буквално минут два. Видећете и сами када је готово.

Готове тортиље прекријте памучном крпом и оставите 10 минута. И то је то.

Изузетне су, јако савитљиве, не пуцају. Можете их пунити чиме год желите. Буду свеже и по неколико дана. Па пријатно драги моји.

Не заборавите да скокнете до ФБ групе и придружите се нашем царству кулинара.