Мали савети распеваног кувара

О депресији… мало причала Распевана Куварица

Малодушност и туга се јављају због лењости и празнословља. У ствари то је једна врста страха који ми никако не желимо да признамо. А то је страх да се крене даљe, да се крене напред. Из свега тога се јавља лењост духа. Желели би смо да нам све буде сервирано на тањиру, да се низашта не помучимо. Страх има толико видова изражавања да нам је тешко да препознамо суштину. У суштини лењост је страх да се иде у сусрет изазовима који се пред нас постављају. Временом се због свега формира лењост као црта личности. Недостатак самопоуздања, неповерење, малодушност су специфични изрази страха који тварају лењост. Ми смо у нашим умовима произвођачи страха. Производимо га помоћу стваралачког замишљања. На том послу радимо 24 часа. Најпре створимо слику ''шта не бисмо хтели'' која производи акцију бежања у супротном смеру. Резултат је само исцрпљеност и појава меланхолије па и депресије. Страх је баријера у љубави. Из страха наступају сви конфликти у љубави. Зато што се не виде, јер су у главама појединаца. нама се чини да је тај други против нас, да нас не воле, да нас зато нападају и/или беже од нас. Постављају нам разне ултиматуме, покушавају да нас промене. А у ствари су оне једноставне особе са страхом у себи.  И такве особе не могу да одреагују другачије него да убеђују себе како су у праву, а да су сви остали криви. Тада нас савлада обесхрабреност, недостатак воље, осећање немоћи, ниже вредности. Решење је пре свега у измењеном погледу на околности али и себе. Нажалост ретко ко може то решити сам. Ту је потребна стручна помоћ психијатра или духовника. Јер ако то не урадимо лењост ће да преовлада и онда нам нема помоћи. лењост духа је исто тешка као и физичка лењост. Први знак је спавање. А правдање је увек у реченици ''морам да спавам, уморна/уморан сам. Решење је у активном одмору и спавању од осам сати. У исхрани избегавајте теста, хамбургере, јефтине неквалитетне слаткише, а једите воће и поврће и интегралне житарице. Е сад неуспехе на пословном плану тешко прихватамо. Оваква егзистенционална разочарења воде у осећања неспособности и самосажаљења. У таквим тренуцима кроз главу најчешће пролазе фазе типа ''ја не могу'', ''нисам низашта'' ''нема излаза'', ''одакле мени паре за такву храну''. И уместо самосажаљевања одабери акцију, организуј се, не остављај за сутра, фокусирај се на циљеве. Обавезе за те циљеве нека ти свакодневно буду приоритети. Око њих уметни оне ситне задатке и обавезно увече прави списак зацртаних циљева за сутра које МОРАШ да урадиш. И држи се тога. Изненадићеш се колико можеш и колико вредиш.
О депресији…мало прича Распевана Куварица

Малодушност и туга се јављају због лењости и празнословља. У ствари то је једна врста страха који ми никако не желимо да признамо. А то је страх да се крене даљe, да се крене напред. Из свега тога се јавља лењост духа. Желели би смо да нам све буде сервирано на тањиру, да се низашта не помучимо.

Страх има толико видова изражавања да нам је тешко да препознамо суштину. У суштини лењост је страх да се иде у сусрет изазовима који се пред нас постављају. Временом се због свега формира лењост као црта личности. Недостатак самопоуздања, неповерење, малодушност су специфични изрази страха који стварају лењост. Ми смо у нашим умовима произвођачи страха. Производимо га помоћу стваралачког замишљања. На том послу радимо 24 часа. Најпре створимо слику “шта не бисмо хтели“ која производи акцију бежања у супротном смеру. Резултат је само исцрпљеност и појава меланхолије па и депресије.

Страх је баријера у љубави. Из страха наступају сви конфликти у љубави. Зато што се не виде, јер су у главама појединаца. нама се чини да је тај други против нас, да нас не воле, да нас зато нападају и/или беже од нас. Постављају нам разне ултиматуме, покушавају да нас промене. А у ствари су и оне једноставне особе са страхом у себи. И такве особе не могу да одреагују другачије него да убеђују себе како су у праву, а да су сви остали криви. Тада нас савлада обесхрабреност, недостатак воље, осећање немоћи, ниже вредности.

Решење је пре свега у измењеном погледу на околности али и себе. Нажалост ретко ко може то решити сам. Ту је потребна стручна помоћ психијатра или духовника. Јер ако то не урадимо лењост ће да преовлада и онда нам нема помоћи.

Лењост духа је исто тешка као и физичка лењост. Први знак је спавање. А правдање је увек у реченици “морам да спавам, уморна/уморан сам. Решење је у активном одмору и спавању од осам сати. У исхрани избегавајте теста, хамбургере, јефтине неквалитетне слаткише, а једите воће и поврће и интегралне житарице.

Е сад, неуспехе на пословном плану тешко прихватамо. Оваква егзистенционална разочарења воде у осећања неспособности и самосажаљења. У таквим тренуцима кроз главу најчешће пролазе фазе типа “ја не могу“, “нисам низашта“ “нема излаза“, “одакле мени паре за такву храну“. И уместо самосажаљевања одабери акцију, организуј се, не остављај за сутра, фокусирај се на циљеве. Обавезе за те циљеве нека ти свакодневно буду приоритети. Око њих уметни оне ситне задатке и обавезно увече прави списак зацртаних циљева за сутра које МОРАШ да урадиш. И држи се тога. Изненадићеш се колико можеш и колико вредиш.

Твоја Распевана Куварица

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *