Посно, Што би ми рекли на кашику

Посно јело Мати Нектарије

У једном од предходних постова, чини ми се за “сиријске чајне колачиће “ објаснила сам мало о монаштву у Сирији. Захваљујући Мати Тавити дошла сам до врло лепих рецепата манастирских из Сирије као што је и овај за посно јело Мати Нектарије како га је назвала монахиња.

И како то обично бива “ништа није случајно“ па ни мој сусрет са монахињом Тавитом. И реч по реч дођосмо не само до дивних посних рецепата него и до њеног путешествија до гроба светитељке Ксеније Петроградске.

У једном од предходних постова, чини ми се за ''сиријске чајне колутиће'' објаснила сам мало о монаштву у Сирији. Захваљујући Мати Тавити дошла сам до врло лепих рецепата манастирских из Сирије као што је и овај за посно јело Мати Нектарије како га је назвала монахиња. И како то обично бива ''ништа није случајно'' па ни мој сусрет са монахињом Тавитом. И реч по реч дођосмо не само до дивних посних рецепата него и до њеног путешествија до гроба светитељке Ксеније Петроградске. За оне који не знају Света Ксенија Петрогадска је велика молитвеница пред Господом ако имате проблема око запослења или стана. Њој се моле не само православци него и муслимани и католици широм света. Мошти Свете Ксеније почивају у капели на Смоленском гробљу у Санкт Петербургу. И на том свом путешествију по Русији је она поделила овај и још многе друге рецепте. Испричала ми је кроз анегдоту како су неке монахиње реаговале пробавши по први пут неке зачине. А у манастиру у Сирији где је била Мати Тавита, биле су не само монахиње из Сирије него и једна Српкиња и Гркиња и замислите Индијка. Па микс тих кухиња...могу само да наслутим какав је био.
Св. Ксенија Петроградска

За оне који не знају Света Ксенија Петрогадска је велика молитвеница пред Господом ако имате проблема око запослења или стана. Њој се моле не само православци него и муслимани и католици широм света. Мошти Свете Ксеније почивају у капели на Смоленском гробљу у Санкт Петербургу.

И на том свом путешествију по Русији је она поделила овај и још многе друге рецепте. Испричала ми је кроз анегдоту како су неке монахиње реаговале пробавши по први пут неке зачине. А у манастиру у Сирији где је била Мати Тавита, биле су не само монахиње из Сирије него и једна Српкиња и Гркиња и замислите Индијка. Па микс тих кухиња…могу само да наслутим какав је био.

Овај рецепт ми се допао јер је спој зачина које ја искрено волим. Није компликовано, брзо буде готово и што је најважније посно је на води.

Потребно је за 4 особе:

  • једна већа шоља пиринча дуго зрно
  • две те исте шоље шаргарепе исечене на колутове
  • две шоље сецкане свеже црвене паприке
  • четири чена белог лука
  • мало љуте свеже папричице
  • соли по укусу
  • бибер једна кашичица
  • 2 кашичице карија
  • ђумбир ситно рендани 1 до 2 кашичице
Посно јело Мати Нектарије

У литар хладне воде ставити пиринач, паприку, ђумбир једну до две кашичице ситно наренданог, шаргарепу, љуту папричицу опционо, соли и целе ченове белог лука. Константно мешати све док не проври. Када проври смањити температуру на средњу и кувати док се не скува пиринач отприлике 15 до 20 минута. Воду константно гледајте јер на крају би требало да вам уври 90% воде. Пошто се бибер додаје јелима на крају јер не “трпи“ темепратуру већу од 160 степени (губи својства), додајте кашичицу бибера и две кашичице карија. Све добро измешајте и поклопите суд. Тако оставите да пиринач упије преосталих 10% течности. То је отприлике једно 5 до 7 минута не више. Може да се једе и топло и хладно. На здравље вам било!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *