Лепота хоровског искуства: Пут Рамонде до злата

Драги моји, златна медаља

Ех, одакле да кренем… Драги моји ви знате да ваша Распевана Куварица воли да кува а још више воли да пева у хору. Пардон, у хоровима ( да се не наљуте поједини моји диригенти, мени драги у срцу ). Нисам стигла да пишем о мом путешествију званом “градски мешовити хор Рамонда Јагодина“, из мог родног града. Нисам стигла да вам кажем како сам силно желела да мој родни град има мешовити хор, како ми је Бог шапнуо да би најбоље било да се хор зове Рамонда, како сам силно желела да хор има лого који је све само не обичан.

Како сам силно желела да окупим пријатеље који су све само не “ обични “ певачи. Желела сам да имамо нешто што смо некада имали. Имала сам успона и падова, сопствених грешака које долазе на наплату. Желела сам да оформим хор у граду који има све само је култура јако дискутабилна. У граду где је музичка школа у адаптираној бараци. Музичка коју сам и ја похађала, и која је иста као и пре четрдесет и кусур година. Уффф… то је за неку другу причу.

Стварно сам желела да одемо у Бијељину

Е тај хор сам ја јако желела да одведем на такмичење у Бијељину. Формирајући хор мислила сам да се подразумева основно знање из предмета “ шта је мешовити хор и како он функционише “. Баш сам се преварила. Много је пут посут трњем и да би се дошло до звезда потребно је знање. А притисак од 180 са 110 је врло често присутан. Јер ти желиш озбиљност. А ту озбиљност пола не схвата, а друга половина “ није за актуелну власт и најбоље решење је да не изађе да гласа, него да се склони, а иначе све види и све му смета “.

Пут Рамонде до злата је све само не обичан

Хор није кренуо за Бијељину како сам некада организовала, како сам сматрала да треба. Певачи из оног великог некадашњег мешовитог хора знају о чему причам и знају како се некада кретало на пут. Захваљујући ТО Бијељина успели смо да “ претекнемо многе хорове “ и резервишемо пре времена предиван смештај у хотелу Дрина. Ако нисте знали, хоровима врхунски смештај није од пресудног значаја. Битно је како хор пева, а смештај, смештај је довољно да буде пристојан.

И ту сам желела да удовољим онима који не знају шта је хор и желе 5 звездица. А ми смо стварно имали врхунски, на 5 минута од центра, од концертне и такмичарске сале, од свега. Коракнеш и ту си. Хотел који за доручак има и од “ тице млеко “. Беспрекорно чисто и уредно. Моја топла препорука, запамтите хотел Дрина.

Када смо кретали, покушала сам да објасним појединцима без хорског искуства да ово није екскурзија и да је на првом месту такмичење, а за све остало “ ако се има времена “. И ту је било кашњења, на одређена снимања која смо имали унапред договорена. Невероватна је ствар у свему овоме је да је диригент коначно схватио, овај хор није “ салса“ , овај хор није удовољавање и онима који знају и онима који би да “ утроше време кроз још један хоби “. Ово је ХОР РАМОНДА! Наравно, мало треме, мало панике и чувено “ е сада нема назад “.

Када ти укажу част

Дочекани смо од стране домаћина како и треба. Као да смо код куће. И онда ти укажу част да те поздраве на отварању, и дозволе ти да после имаш тонску пробу у сали где ћеш наступити. Можда су још неком некада дозволили мимо регуларне тонске пробе, али сам се ја тада осећала поносно јер су мом хору указали част. А ја као прави гост уручим моју ораховачу са медом од глога. Били су распамећени. Увек сам за домаће.

А онда смо имали пех да је неко заборавио да плати то вече котизацију. Ја сам у недељу однела уз велико извињење. Проблем је настао што нисмо били на списковима за неке сервисне ствари као што је списак за просторије за пресвлачење и слично. Увек се да све исправити али то је оно што ја причам ОВО НИЈЕ ЕКСКУРЗИЈА!. Свака част мом диригенту Срђану који је схватио озбиљност па смо имали пробе у сали хотела на 5 спрату. Рећи ћете “ па ако до сада нисте навежбали шта имате сада “. Ееее, увек има нека финеса да се исправи, нека цака да се дода, за још нешто да ти се “ раздере диригент “.

Умилно појање

Увече смо мало изашли до неке пивнице. Можда је требало, можда није то је сада дискутабилно али нисмо нешто ни дуго остали. Људи, у хору се гласови чувају све до после наступа! Сутрадан после доручка и пробе отичли смо до манастира 5 језера. Манастир потпуно у руском стилу чији је ктитор био владика Качавенда са верујућим народом. Манастир је предиван. Под обавезно је за обилазак. Мошти светих Јована Кроштанског и Шангајског су велике светиње за целивање. А богами и за појање, па смо ми који потичемо из црквеног хора појали верујте анђеоским гласовима. А појање је одлична вежба за световни хор јер ту нема драња, само умилног појања.

Онда смо се раздвојили. Једна група је отишла да посети етно село Станишићи, а ја, моје Џасминка ( Јасмина ), Сандра, Мира, Слађа А. и Куцо-Мацо ( Снешка М ) отишле смо на једну предивну кафу, па на ручак у ресторан Ловац који је у самом центру града. Тада ми је Снешка рекла : “ Знаш Јоле моја ја сам се вратила у хор због тебе, дошла сам због тебе и оног што смо некада имали.“ А Богами јесмо имали.

А ресторан Ловац…

Први пут одлазимо у ресторан Ловац. Могу вам рећи да је предивно. Храна изузетна, услуга одлична и све је јако чисто. Цене су, верујте јефтиније него у Јагодини. Телећа чорба је под обавезно ако идете у Ловац. Гулаш им је одличан. Ћевапи и похован качкаваљ врхунски. Мало по мало приче и обећали смо да ћемо сутра после наступа обавезно доћи на телећу чорбу. Доста наших хориста је заволело ресторан Ловац.

И онда се неко “ паметан “ сетио да резервише кафану са музиком за вече. То је она прича о екскурзији. Вече пред такмичарски наступ, нема везе идемо у кафану на ладно пиво и драње. Пола хориста је остало у хотелу да чува свој глас. И верујте било нам је предивно. Ма ко сам ја да солим неком памет. Ето… Ујутру смо ја и диригент Срђан отишли на коктел који је организовала професорка Тракиловић са својим тимом. Како су нас само дочекали. Које савете смо добили. Како су нас угостили. Желела сам да и Срђан упозна професорку и њен тим као што их ја знам. Да су то дивни људи, Даница, Стеван, професоркина ћерка Јелена. Да је дивно бити део приче “ мајске хорске свечаности “. Да је такмичење баш озбиљно али да није баук.

Са коктела смо изашли пуног срца и великог елана. Знате велика је разлика “ овог “ и “ оног “ Срђана диригента. Певачи знају о чему говорим. Када сте певач са вишегодишњим искуством прија вам када диригент схвати да желите само добро, да нисте сујетни и злобни. Еј, па ми смо сада хор, ми имамо боју, имамо квалитет. Имамо и мане али су нам врлине изашле на површину. И када је најтеже ми отпевамо одлично. Додуше и даље без осмеха али нема везе, отпевали смо тако да смо МИ били задовољни. Ми смо се загрлили после наступа. Браво МИ, имамо се зашто и радовати па коју год медаљу да освојимо.

И коначно злато

На проглашењу победника одређен број хорова је певао. Мислили смо само златни хорови. Кад оно, није баш тако. А ми, па нисмо певали и надали смо се сребру, а може и бронза нећемо да се бунимо. Мада смо били добри, искрено. Некако се потајно надаш сребру. И онда те прозову, градски мешовити хор Рамонда Јагодина 92 поена, златна медаља. Настао је делиријум међу нашим хористима. Срђан је био ван себе од среће. Веровао је у нас да ме не схватите погрешно али мислим да је то требало да уради мало пре. Али боље икад него никад.

Нисам вам испричала о композицијама које смо певали. Елем, једна композиција “ Ово је Србија “ је певана уз пратњу на хармоници. Наш Срки је иначе виртуоз на хармоници. Професорка је то искористила и замолила га да свира на коктелу добитника медаља. Ту су се сви одушевили а ми смо имали две “ бруке “ како би бабе рекле. Наша чланица је китила хармонику као на некој свадби а и наш члан је отишао на спрат да једе и пије у салон који је био намењен за жири и диригенте. Сам у просторији. И доле је било хране али… Да ли да забијем главу као ној?

Када смо кренули кући мене је Св. Василије Острошки, као много пута до сада, опоменуо да мало успорим и мало гледам себе и своја посла. Па да… А златна медаља остаје златна и освојио је хор Рамонда. Из једне мале Јагодине у којој је врхунац културних дешавања сабор са народним певачима. Е сад имате и хор. И то са златном медаљом.