Васељенски рецепти, Мали савети распеваног кувара, Мастер клас из кулинарства

Руска салата (историјат и рецепт)

Руска салата се прави од мајонеза бареног грашка, бареног кромпира барене шаргарепе и сецканих киселих краставаца и сецкане саламе.
Руска салата

Драги моји распевани пријатељи да ли сте се некад запитали како је настала чувена Руска салата која  краси све наше велике и мале празнике. Сви је спремамо, али ретко ко зна историјат. А то већ залази у општу културу. Па да кренемо редом…

Негде у окованој снегом Москви те далеке 1860. године настала је салата под именом САЛАТА ОЛИВИЈЕ. Лусијен Оливије кувар (француског порекла) и власник на далеко познатог ресторана Ермитраж у Москви желео је да направи нешто сасвим ново. Његов ресторан је иначе неговао француску кухињу која је била доступна високим слојевима руског друштва. Размишљао је шта би то могао да уведе иновативно и тако привуче млађи ред племства у тадашњој царској Русији. На памет му је пала мешана салата од телећег језика, зелене салате, комадића јастога, кавијара и комада капра, корнишона, тврдо куваних јаја и зрна соје. Домаћи мајонез од маслиновог уља је био тајна коју ни данас нико није одгонетнуо. Уствари цела салата је била тајна под називом “салата Оливије“. Тек после 30 година у једном часопису излази рецепт за који се мислило да је оригинал.

Сама салата је одмах изазвала дивљење код посетиоца ресторана и постала је велики да тако кажем “хит“. Сви су се некако трудили да одгонетну рецептуру, племићи су слали своје куваре на дегустацију али безуспешно. Данас се знају сви састојци осим чувеног мајонез прелива. Е сад откуд назив “руска салата“? Па руски племићи када су бежали под налетом октобарске револуције са собом су осим културе и образовања носили и своје рецепте. И како су се рецепти ширили тако је и назив салата из Русије, па на крају “руска салата“. У неким земљама као што су Русија, Украјина, Енглеска остао је назив салата Оливије док је код нас, у Италији, Шпанији, Француској и још неким земљама позната као РУСКА салата.

Данашњи рецепт је настао у доба Стаљина. Намернице попут кавијара и јастога су замењене јефтинијим. Барен кромпир и шаргарепа су заменили већину ствари а месо је било нека врста барене кобасице. Мајонез је сведен на минимум јер није било много уља посебно не маслиновог. Тек касније је додат грашак. Спремала се искључиво за Нову Годину и значајније државне празнике.

Рецепт који ми користимо је скоро свуда исти. Сви некако имамо исту основу барен кромпир, барена шаргарепа, барен грашак, кисели краставчићи, кувана јаја, шунка и мајонез. Е сад увек постоји оно “варијација на задату тему“.  Неко дода нешто неко одузме. Постоји варијанта са куваном пилетином. Сервира се у чинијама дубљим па се преко намаже слој танак мајонеза и одозго декорација од колутова куваних јаја и першуна.

Увек сам се дивила домаћицама које секу јако ситно и поврће и месо за руску салату. Ја просто не умем толико ситно.  🙂  А у Русији у салату не стављају толико мајонеза као код нас. Код нас је мера отприлике 400гр шунке, 400гр кромпира, 500гр шаргарепе, 300гр краставчића киселих 200гр грашка, 3 кувана јаја и 500гр мајонеза. Поврће се обари и исецка, додају се сецкани кисели краставчићи и ситно сецкана кувана јаја или могу чак да се измељају виљушком. Дода се соли по укусу и мајонез. Добро се измеша и стави у фрижидер на два сата. И то је то. Е сад наравно свако има свој рецепт и методу. Како год салата је прсте да полижеш.  Па пријатно!!!

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *