Мали савети распеваног кувара

Утицај хране на позитивно размишљање

Да ли је храна коју једемо заслужна за наш успех и позитивно размишљање?

Да ли сте се некада запитали како храна утиче на наш организам и на нашу психу. Како је одабир појединих намерница заслужан за наше позитивно размишљање.
Човек би помислио какве сада имају везе намернице, позитивна енергија и успех. Па драги моји имају итекако. Али почнимо редом. Прво од оног основног а то је веровали или не објашњење како настаје негативно размишљање.


Сви знате колико је важно бити позитиван, колико је важно позитивно размишљати. Не полази нам увек то за руком. Увек се ’’нешто’’ исчачка из малог мозга што нас доведе да једноставно потонемо. Да ударимо главом о под, да се затворимо у своју љуштуру или да као ној забијемо главу у песак. Те ствари нам се обично десе ако се подсетимо прошлости. Не мора да буде целокупна прошлост, довољно је само један делић који нам потпуно одузме енергију и врати нас у неко стање апатије.


Од разноразних ’’лајф коучева’’ и мотивационих говорника ћете чути оно чувено НЕ ВРАЋАЈ СЕ У ПРОШЛОСТ. Мислите на садашњост евентуално и на будућност. Али и та садашњост па и та будућност о којој би требало да размишљамо понекад нису тако сјајне и баковите како би смо желели да буду. Волели би смо лептириће, да све буде идеално али …и онда кренемо да размишљамо негативно. Боже, када се само сетим колико сам ја протраћила времена на негативно размишљање. Да сам слушала оне који знају боље од мене сада бих живела већ на Месецу. Али никад није касно.

Да ли је храна коју једемо заслужна за наш успех и позитивно размишљање  Да ли сте се некада запитали како храна утиче на наш организам и на нашу психу. Како је одабир појединих намерница заслужан за наше позитивно размишљање.  Човек би помислио какве сада имају везе намернице, позитивна енергија и успех. Па драги моји имају итекако. Али почнимо редом. Прво од оног основног а то је веровали или не објашњење како настаје негативно размишљање. Сви знате колико је важно бити позитиван, колико је важно позитивно размишљати. Не полази нам увек то за руком. Увек се ’’нешто’’ исчачка из малог мозга што нас доведе да једноставно потонемо. Да ударимо главом  о под, да се затворимо у своју љуштуру или да као ној забијемо главу у песак. Те ствари нам се обично десе ако се подсетимо прошлости. Не мора да буде целокупна прошлост, довољно је само један делић који нам потпуно одузме енергију и врати нас у неко стање апатије.  Од разноразних ’’лајф коучева’’ и мотивационих говорника ћете чути оно чувено НЕ ВРАЋАЈ СЕ У ПРОШЛОСТ. Мислите на садашњост евентуално и на будућност. Али и та садашњост  па и та будућност о којој би требало да размишљамо понекад нису тако сјајне и баковите како би смо желели да буду. Волели би смо лептириће, да све буде идеално али ...и онда кренемо да размишљамо негативно. Боже, када се само сетим колико сам ја протраћила времена на негативно размишљање. Да сам слушала оне који знају боље од мене сада бих живела већ на Месецу. Али никад није касно.  Ако нисте знали ваш мозак је природно јако осетљив на све ваше негативне мисли. Уствари он упија све оно што је негативно лакше него позитивно. И када на улици сретнете оне такозване ’’енергетске вампире од пријатеља’’ после само две реченице ви почнете да падате у депресију или крену да вам раде живци. А онда крену оне мисли из малог мозга, па се присетимо прошлости, зашто ово, зашто оно... па могла сам овако или онако... Пера, Мика и Лаза су ми криви за мој неуспех. Патос драги моји, патос. Онда кренемо са чувеном реченицом ’’шта ме брига за друге ја гледам само себе’’ или ’’ моја ситуација је најгора други ме не занимају’’.  У кулинарству то можемо повезати великом експанзијом разноразних канала и емисија посебно на јутјубу где се мајстори свога заната утркују ко ће приказати боље кулинарско умеће, бољу технику. Користе намернице недоступне већини становништва, алат и машине прескупи за просечног смртника. И онда вам убију вољу за кувањем. Онда постајете јако негативни и брзо одустајете од свог циља ’’како направити идентично ремек дело као Гордон Ремзи’’. Посебно ако се користи ’’крило мушице са Месеца старо један дан’’. Ја искрена да будем нисам неки мајстор декорације. Уствари нисам уопште мајстор декорације. Код мене је укус и квалитет на првом месту само зато што не умем да декоришем торту. И верујте гледајући све те мајсторе свог заната помишљала сам да одустанем од кулинарства. Мислила сам да ако не умем да ставим два парчета меса на цветић од цвекле да не треба да будем кувар и блогер. Пратила сам разноразне емисије, гледала туторијале и само још више падала у ’’негативно расположење’’. Ја , која сам позитивна као особа ископала сам из малог мозга да ми је крива другарица која ме је у другом разреду тужила учитељу што нисам написла домаћи. И тада ми то уопште није било смешно. Данас јесте али тада... Док у једном тренутку нисам послужила неке  пријатеље мојом иновативном зимницом. Сећам се слатко љуто слане комбинације која је била невероватна. На парчету хлеба специјални џем од љутих папричица који ја иначе правим, млади сир и говеђа пршута. Био је то пун погодак. Тада сам схватила да постоји нешто што ја ипак добро радим. То ми је дало не само ветар у леђа него и лептириће. Па сам се одважила да на прву тортијаду однесем торту која је имала нула декорације али чист орах, путер и чоколаду. Много касније ја и даље носим торту са орахом, путером и чоколадом али и ’’мојим шунтавим’’ декорацијама на које са јако поносна. Мој цветић од цвекле без једне латице на који сам такође врло поносна. А највише сам поносна на све оне који уживају у мојим кулинарским умећима и који знају да кажу ’’аууу ала је ово добро’’. Е драги моји када достигнете ту позитивност коју сам ја достигла можете отићи на Месец ако желите.  Пошто нисам психоаналитичар да вас посаветујем о чачкању мозга речима, посветоваћу вас о чачкању мозга исхраном. Које су то намернице које негативно утичу на ваш мозак и доводе до стања да негативно размишљате. То су пре свега они нездрави слаткиши који у себи имају штетне емуглаторе. Разноразне чоколадице, бананице, жваке, и све те неке слатке ситне грицкалице. Осим што гоје оне у себи имају и супстанце које стварају потрошачку зависност да купите још. А ти шећери који се налазе у производима само подстичу стрес тако што нас терају на дубока размишљања о прошлости. Врло често када паднемо у депресију посегнемо за слаткишима и то куповним. Избацивањем тих намерница полако ћемо вратити организам у нормалу. А да ли сте знали да се алкохол и анксиозност много воле. Па тако долазимо до чињенице да утапање туге у алкохолу наноси много више штете него користи. Чоколадне бомбоне са алкохолом које мислимо да нису штетне су уствари јако лоше. Једна две можда али више од тога не.  Код газираних пића осим вештачких боја и укуса главни кривац за све је аспартам. Аспартам је вештачки заслађивач који ствара несаницу, потпомаже депресију и анксиозност. У комбинацији са транс мастима делује погубно на наш организам. А транс масти се налазе у сланим грицкалицама попут чипсева, у производима ланаца брзе хране. Када све то избацимо из уоптребе уз мало напора појавиће нам се лептирићи.  Намернице које ће нам побољшати расположење су пре свега јабуке и крушке, па цитрусно воће и орашасто воће. Познато је да шака ораха или бадема дневно, надокнађује дневну потребу за витамином Б2 који смањује стрес. Код цитруса посебно грејпфрута тестирањем се утврдило да видно смањује хормон стреса. Тако је једна студија показала да су особе које су спремале кулинарске ђаконије од грејпфрута и конзумирале исте биле невероватно задовољне и срећне.  Па драги моји то јаје на око које сте испржили је верујте нешто посебно. Баш сте га лепо испржили видим одавде и немојте да вам нико каже другачије.
утицај хране на позитивно размишљање


Ако нисте знали ваш мозак је природно јако осетљив на све ваше негативне мисли. Уствари он упија све оно што је негативно лакше него позитивно. И када на улици сретнете оне такозване ’’енергетске вампире од пријатеља’’ после само две реченице ви почнете да падате у депресију или крену да вам раде живци. А онда крену оне мисли из малог мозга, па се присетимо прошлости, зашто ово, зашто оно… па могла сам овако или онако… Пера, Мика и Лаза су ми криви за мој неуспех. Патос драги моји, патос. Онда кренемо са чувеном реченицом ’’шта ме брига за друге ја гледам само себе’’ или ’’ моја ситуација је најгора други ме не занимају’’.


У кулинарству то можемо повезати великом експанзијом разноразних канала и емисија посебно на јутјубу где се мајстори свога заната утркују ко ће приказати боље кулинарско умеће, бољу технику. Користе намернице недоступне већини становништва, алат и машине прескупи за просечног смртника. И онда вам убију вољу за кувањем. Онда постајете јако негативни и брзо одустајете од свог циља ’’како направити идентично ремек дело као Гордон Ремзи’’. Посебно ако се користи ’’крило мушице са Месеца старо један дан’’.

Ја искрена да будем нисам неки мајстор декорације. Уствари нисам уопште мајстор декорације. Код мене је укус и квалитет на првом месту само зато што не умем да декоришем торту. И верујте гледајући све те мајсторе свог заната помишљала сам да одустанем од кулинарства. Мислила сам да ако не умем да ставим два парчета меса на цветић од цвекле да не треба да будем кувар и блогер. Пратила сам разноразне емисије, гледала туторијале и само још више падала у ’’негативно расположење’’. Ја , која сам позитивна као особа ископала сам из малог мозга да ми је крива другарица која ме је у другом разреду тужила учитељу што нисам написла домаћи. И тада ми то уопште није било смешно. Данас јесте али тада…


Док у једном тренутку нисам послужила неке пријатеље мојом иновативном зимницом. Сећам се слатко љуто слане комбинације која је била невероватна. На парчету хлеба специјални џем од љутих папричица који ја иначе правим, млади сир и говеђа пршута. Био је то пун погодак. Тада сам схватила да постоји нешто што ја ипак добро радим. То ми је дало не само ветар у леђа него и лептириће. Па сам се одважила да на прву тортијаду однесем торту која је имала нула декорације али чист орах, путер и чоколаду. Много касније ја и даље носим торту са орахом, путером и чоколадом али и ’’мојим шунтавим’’ декорацијама на које са јако поносна. Мој цветић од цвекле без једне латице на који сам такође врло поносна. А највише сам поносна на све оне који уживају у мојим кулинарским умећима и који знају да кажу ’’аууу ала је ово добро’’.

Е драги моји када достигнете ту позитивност коју сам ја достигла можете отићи на Месец ако желите.


Пошто нисам психоаналитичар да вас посаветујем о чачкању мозга речима, посветоваћу вас о чачкању мозга исхраном. Које су то намернице које негативно утичу на ваш мозак и доводе до стања да негативно размишљате. То су пре свега они нездрави слаткиши који у себи имају штетне емуглаторе. Разноразне чоколадице, бананице, жваке, и све те неке слатке ситне грицкалице. Осим што гоје оне у себи имају и супстанце које стварају потрошачку зависност да купите још. А ти шећери који се налазе у производима само подстичу стрес тако што нас терају на дубока размишљања о прошлости. Врло често када паднемо у депресију посегнемо за слаткишима и то куповним. Избацивањем тих намерница полако ћемо вратити организам у нормалу.


А да ли сте знали да се алкохол и анксиозност много воле. Па тако долазимо до чињенице да утапање туге у алкохолу наноси много више штете него користи. Чоколадне бомбоне са алкохолом које мислимо да нису штетне су уствари јако лоше. Једна две можда али више од тога не.
Код газираних пића осим вештачких боја и укуса главни кривац за све је аспартам. Аспартам је вештачки заслађивач који ствара несаницу, потпомаже депресију и анксиозност. У комбинацији са транс мастима делује погубно на наш организам. А транс масти се налазе у сланим грицкалицама попут чипсева, у производима ланаца брзе хране. Када све то избацимо из уоптребе уз мало напора појавиће нам се лептирићи.


Намернице које ће нам побољшати расположење су пре свега јабуке и крушке, па цитрусно воће и орашасто воће. Познато је да шака ораха или бадема дневно, надокнађује дневну потребу за витамином Б2 који смањује стрес. Код цитруса посебно грејпфрута тестирањем се утврдило да видно смањује хормон стреса. Тако је једна студија показала да су особе које су спремале кулинарске ђаконије од грејпфрута и конзумирале исте биле невероватно задовољне и срећне. Па драги моји то јаје на око које сте испржили је верујте нешто посебно. Баш сте га лепо испржили видим одавде и немојте да вам нико каже другачије.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *