Хлеб италијанских имиграната (il pane dei coloni)

Остајемо мало у Јужној Америци. Рецепт за чувени хлеб италијанских имиграната “il pane dei coloni“. И наравно следи мало прича.

Нико поуздано не зна од када датира овај рецепт и ко га је донео. Није дошао “пацовским каналима“ него много пре. Вероватно су рецепт са собом донели италијански свештеници у 19. веку. Оно што се засигурно зна је да га је почетком двадесетог века извесни монах продавао у Боливији на улици и уз хлеб је увек делио ручно рађен крстић од дрвета. Постојале су две варијанте хлеба. Једна као ова са сланином и друга без меса. Нису само стављали сланину. Стављано је месо које се имало у тренутку. А са сланином је увек било најлепше. Још су га звали и пролећни хлеб због младог лука. Касније су рецепт поделили међу пекарима па је у Аргентини највише прављен. Данас се углавном прави у кућној варијанти јер је одличан за разноразне излете.

Пола коцке квасца измрвите директно у ванглу, додајте кашичицу шећера и 2дл топле воде.

Када нарасте додајте 300гр просејаног брашна меког тип 400, кашичицу соли и 1дл јогурта. На крају додајте кашику отопљеног путера или 2 кашике уља обичног. Све сједините варјачом. Полако ако треба додајте још врло мало топле воде да би вам тесто било житко као за мекике рецимо.

Оставите прекривено да нараста само колико да се дуплира тесто. Када се дуплира тесто додајте ситно сецкан на колутове млади лук. Рецимо 2, један црни и један бели сасвим је довољно.

Умесите у тесто науљеним рукама. Поделите тесто на 5 приближно једнаких делова.

Ставите у пекач прво један део теста па ставите шнит слнине.

Онда тесто па сланина па тесто…

И тако до краја. Оставите прекривено да стоји 15 минута па ставите да се пече.

Пече се на 180 степени (ја имам вентилатор са врућим ваздухом) у зависности од рерне али око 30 минута.

Врућ се увије у памучну крпу и после 15 минута спреман је за дегустацију. Сланиница му даје изузетан шмек а и мало масноће па таман. Пријатно!