Када Анђели запевају на Развигору

Да ли сте се можда запитали откуда вашој распевној куварици идеја да буде баш распевана. Вероватно се помислили да волим да певам док кувам. Хм… има и у томе истине. Али осим певања под тушем и док кувам ја сам и хорски певач. Да драги моји добро сте прочитали ја сам хорски певач па ево већ пуних 35 година. Почела као мала у музичкој школи и наставила ево све до данас. У једном тренутку сам певала у 5 хорова истовремено и то у различитим градовима. Уххх, то је био изазов. Иначе певам други алт који се доста тражи па је вероватно то разлог јер о квалитету певања диригенти требају да кажу слово.

Постоји она изрека “бирајте друштво, дружите се са хорским певачима“. И тако је мене између осталог дружење довело у Алексинац на такмичарски фестивал хорова “РАЗВИГОР“. У Алексинцу имам дивне пријатеље Певачко Друштво Певница који су били главни покретач овог предивног тачмичења.

Такмичарски фестивал Развигор је по први пут организован у спомен на дивног композитора и аранжера професора Јовицу Гавриловића који је оставио неизбрисив траг у светској хорској музици.

Професора и композитора Јовицу Гавриловића знала сам по његовим композицијама које сам изводила са хором. Ништа више. Додуше, била сам и млада да бих се нешто удубљивала. Тек пре петнаестак година када сам упознала његову ћерку проф. др Марину Гавриловић упознала сам и њега лично. Тада сам схватила зашто га сви из милоште зову ЧИКА ЈОЦА. У нашем првом разговору добила сам неке изузетне савете које и дан данас памтим. И сваки наш следећи сусрет био је пун топлине и хорске музике. Његова ћерка која је такође диригент успела је да пренесе на нас хорске певаче све оне идеје које је он осмислио и да утка љубав према хорској музици коју је он несебично пружао кроз своје композиције.

Као ретко који композитор обрађивао је наше народне песме са таквом лакоћом а да притом не наруши ни оригиналну мелодију а ни ритам. Хорски аранжмани као што су оро се вије крај манастира, тупан ми тупа, ово је Србија и многи други препознатљиви су широм света и сви знају да их је урадио баш наш Чика Јоца Гавриловић. Велика је срећа када можеш да оставиш неизбрисив траг у светској хорској музици. Када оставиш печат по коме ћете памтити.

И тако је његова ћерка проф. др Марина Гавриловић са својим хором дошла на идеју да у његовом родном Алексинцу направи један својеврсни легат који ће оставити будућим генерацијама. У спомен на Чика Јоцу. Идеја је прерасла у такмичарски фестивал “Развигор“.

Културни центар града Алексинца имао је слуха и преузео је на себе одговорност да организује Развигор. У сарадњи са певачким друштвом Певница и лично Марином Гавриловић кренуло се у реализацију фестивала који је своју кулминацију имао у суботу 19. октобра.

Сви који се баве разним манифестацијама знају да није лако организовати посебно што иза себе имате једну велику одговорност. Али када су се удружили певачи, културни центар и његова ћерка знало се да ће направити хорски дан за памћење. Љубав коју су уткали у припреме резултирало је да се пријаве најбољи хорови. Хорови достојни извођења композиција проф. Јовице Гавриловића.

По пропозицијама хорови су били подељени по категоријама и то : дечији и омладниски хорови, женски хорови, мушки и мешовити хорови. На сајту културног центра хорови су могли да преузму обавезне композиције (за сваку категорију посебна) које је аранжирао Јовица Гавриловић. Друге три композиције су биле по избору самих хорова. И сада знајући шта значи име Јовице Гавриловића у свету хорске музике, очекивали су леп одзив. Али нису очекивали да ће доћи НАЈБОЉИ. А најбољи су дошли.

Прво Панчевачко Певачко Друштво са дечијим, омладинским и првом поставком, мешовити хор “Распевани Професори“ из Вршца, “Нишки Камерни Хор“ из Ниша, градски хор АС из Вршца, дечији хор “Мали Вокали“ из Алескинца, хор основне музичке школе “Владимир Ђорђевић“ из Алексинца, дечији хор “Дар“ Параћин, женски хор “Благовести“ из Помориа Бугарска, женски хор “Жене Мироносице“ из Зрењанина, женски хор “СВ. Апостола Петра и Павла“ Јагодина.

Жири еминентан у саставу проф. др Милена Ињац редовни професор на музичкој академији, проф. др Марина Гавриловић такође редовни професор на високој васпитачкој школи и мр Марко Јеленић директор музичке школе у Алексинцу.

Боже драги када је кренуло натпевавање хорова. Ређали су се хорови једни за другим и певали са таквом лепотом и лакоћом да је то чудо једно. А Чика Јоца их је све помно слушао с’ небеса поносан на све оно што је његова Марина урадила. И поносан на хорове.

И после дугог већања жири је донео једногласну одлуку. Свеукупни победник првог такмичарског фестивала “Развигор“ је Прво Панчевачко Певачко Друштво на челу са генијалном диригентицом Вером Царином а по категоријама прва места однели су Распевани Професори, Нишки Камерни Хор, женски хор Благовести, Жене Мироносице, дечији хор Првог Панчевачког Певачког Друштва. Остали хорови су освојили другу награду.

То ми је било мало чудно да сви остали хорови добију другу награду јер без обзира на све, чуло се мало и фалшева, и испадања из ритма. А онда сам се сетила једног савета који ми је Чика Јоца дао. “Не може увек све да буде 100% идеално. За прво место треба бити строг и правичан, а друго место треба дати хору као подстрек да вежбају и буду бољи како би наредног пута они освојили прво место.“ И био је потпуно у праву. Јер те осмехе певача који су освојили награде…то је нешто што просто не могу да дочарам. То морате сами да видите.

А видећете ако се прикључите неком хору и запевате па наредне године дођете на други по реду Развигор. Тако су лепо организовали све да ће народне године бити и нових хорова и нових осмеха и то све у част нашег проф. Јовице Гавриловића.

Хвала Благојчету Димитријевићу за уступање приватних фотогрфија са фестивала.