Банана мафини тако бананасти тако фини

Имам једну чудну навику да увек ставим мало више воде у лонче када кувам кафу, зато што се занесем или писањем или кувањем да потпуно заборавим на кафу. А волим да је пијем посебно уз кување. Пустим музику, скувам кафу, и кренем на магично путовање. Па где ме одведе. Овај пут ме је одвело у свет мафина и банана. Уффф изгледа да ми се зацементирало лонче за ринглу. Увек ми се то деси када спремам нешто креативно. Потпуно из главе. А и слушам италијански џез.

Елем, да се вратим мало на моје мафине. Јао, Боже усред бела дана стинки буба. Мрзим смрдибубе. Гарант је нека рођака оних са мог парадајза. Све га појели па дошла по репете. Мафини алооо, рецепт сестро слатка.

Негде сам прочитала рецепт мафини од само два јајета. Има и оно једно јаје колач, али ово за мафине ми баш није штимало. Али сам решила да у својој глави искористим само тај део од два јајета. Умутила сам два јајета оном жицом за мућење са прстогватом соли. Овде никако не иде миксер јер не треба превише ваздуха. Додати шољу шећера (ону већу од дон кафе) и кесицу ванилин шећера.

Све сам умутила и додала једну пуну шољу грчког јогурта и пола шоље уља од коштица грожђа. Онда сам додала 2 равне шоље просејаног меког брашна тип 400 и кесицу прашка за пециво.

Е сад мало пауза да вам нешто кажем. Ја користим Данубиус брашна. Нису ми спонзори али поштено мени су се показала као најбоља. Које год, тип 400 тип 500, интегрално, ма било које. Просто тесто је савршено. Јуче сам спремала Мијако торту где је квалитет брашна врло битан одлична је била. О кифлицама да не причам.

И да се вратим сада на моје мафине, када сам умешала брашно додала сам две зреле испасиране банане. Ово је јако битно. Да би мафини били баш мекани морате ставити скроз зреле банане, мекане. Маса коју ћете добити је рецимо за две нијансе гушћа него за палачинке. Мало је ређе тесто него за обичне мафине па ме је то искрена да будем мало збунило.

Напунила сам оне дубље калупе прст од врха. Искрено случајно. Кад већ један онда други и тако редом. Леле, сад кад искоче из калупа, а није да ми се то не дешава. 🙂

Рерна на 180 степени око 20 минута. Уствари док не порумене. Прекрсти се ја и помјану све свеце па отворих рерну. Уф, добро је нису “печуркасти“.

Када су се испекли верујте цела кућа је мирисала на банане. Од ове масе испадне 14 мафина. Да сам можда за нијансу мање стављала теста испало би 16 комада рецимо.

И онда сам се сетила једног трика. Сакрила сам у плакар један мафин, у шерпу други и у фиоку са кухињским прибором још један. Да испитам колико могу да остану свежи и мекани. Сутрадан сам извадила из шерпе, као да је тог дана испечен. Па сам следећег дана узела из плакара исто мекан и тазе и трећег дана из фиоке. Као душа мекан.

Наравно одмах сам морала да спремим нову туру за моје љубитеље мафина. И тако је сада овај рецепт у рубрици идеално за сваку прилику. Пријатно драги моји!

П.С скокните до нашег малог царства на инстаграму и придружите нам се јер ускоро крећемо са наградном игром.