Јованкин сваштараш (како му одолети)

Лепо је рекао Бог да је недеља дан за одмарање. Али зна Бог да ти проспе нешто у фрижидеру у сред сунчане недеље, баш кад си решила да одеш на кафу. Додуше мени углавном просипају ванземаљци кад ја не видим :). И ја онако изнервирана почнем да вадим све из фрижидера и схватим колико ја имам намерница по једно парче, један залогај, па 30 грама нечега. Ма напуни се пуна вангла. Пошто од моје кафе није било ништа ја све лепо оперем и када сам се спремала да вратим схватим да немам ручак. Тренутно сам сама код куће па традиционални ручак супа са кнедлама и ресто отпада. Гледам ја оне намернице, гледају и оне мене и тако у узајамном гледању схватим да ако их сада не употребим поквариће се.

Ставила сам у моју гусану шерпу мало уља. Кромпира сам имала три средња која сам ољуштила и исецкала на ситније коцке. Одмах ставила на врело уље само минут да ухвати корицу па сам смањила скроз (имам плин), поклопила и пустила тако да се тишка. Кад је кромпир омекшао после једно петнаестак, двадесет минута додала сам сецкану паприку. Имала сам неке две квргаве, мислим да је чак и једна била полу трула али је супер вршила посао. Све измешала и додала остатак сланине од италијанског сендвича. Нека три парченцета да замирише. Опет поклопила и пустила на најтише пет минута. Па сам имала један повећи парадајз јабучар коме су минути били одбројани какав је био. Опет добро измешала и пустила десет минута да се тишка. Пред крај додала соли, мало зачинске млевене паприке и појачала на најјаче само неки кључ.

И то је то. Имала сам неке лепиње много фине од црног хлеба и почела да умачем и да једем онако из шерпе. То што има кромпир не значи да не треба да једемо хлеб. Па ми смо једини народ који једе уз кромпир хлеб и много му је слатко. Ееее онда сам све то залила чистим витамином Б, тј целим комплексом витамина Б (за оне који не знају ПИВО) и не да ми је пријало…И што би рекла моја другарица “ко није за себе тај није ни за комшилук а камоли за Џад Лова. А назив за Јованкин сваштараш је сасвим случајно дошао после једног упита јер нисам знала како да га назовем.  🙂 И када ми је досадно ја попричам мало сама са собом и схватим “Боже који сам ја лик“. Пријатно!