Заливена пита са јабукама и носталгија

Да ли сте носталгични? Да ли вас залогај спремљеног дезерта враћа у неко безбрижно време? И шта прво помислите када угледате неки рецепт из давнина? Када сам угледала овај рецепт ухватила ме је нека носталгија. Уствари не знам да ли је носталгија или сам почела да замишљам све те хаљине, шешире, девојке које испробавају у салонима.

Да ли сте знали, пре Другог светског рата у салонима код врхунских кројача и кројачица обавезо се служило нешто “док чекате“. То су били сок, чај, кафа и за појести. Водило се рачуна и о вероисповести, и о посту па тако имамо салонске рецепте који су се одомаћили у кућама јер су обично куварице за салон биле и домаћице у кући власника салона.

А каквих је све хаљина било, каквих аксесоара. Па сандала и ципела са шналама специјално порученим. Таквих је исто делиција било. Торти, колача, сланих пецива, сладоледа, лимунада, чајева и кафа. И док чекате заказани термин “Маро, дедер послужи госпођицу Павловић кафом и парчетом заливене пите са јабукама“. А ти “салонски“ рецепти кружили су од куварице до куварице. Од домаћице до домаћице. И сваки салон је имао по неки препознатљив деликатес. Тако је по причи моје баке Јелене Павловић један салон имао најбољу заливену питу са јабукама. А о рецепт су се буквално отимали. Моја прабаба је желела овај рецепт али никако није успевала да га добије. Док судбина није умешала своје прсте.

Елем, мој прадеда је био управник затвора у Нишу и високи политичр. И док је моја бака била мала а и касније послуга коју су имали су биле осуђенице из затвора. Оне које су имале лакша кривична дела једва су чекале да буду служавке код мог прадеде јер им је у неку руку то знчило слободу. Тако је дошла извесна Зорка да буде кућепазитељка на годину дана. А тој Зорки је рођена сестра радила у салону који је служио заливену питу од јабука. И тако је рецепт доспео код нас. И ја сам га случајно пронашла у мору цедуља које имам. Сетила сам се приче и решила да преточим на сајт и можда касније на папир.

Потребно је прво направити агду (сируп) јер она мора да буде потпуно хладна. 250мл воде ставити са 250гр шећера и од момента када проври кувати само један минут. Додати две кашичице пуне цимета и кувати још 2 минута уз мешање. Тако оставити да се охлади.

Да ли сте носталгични? Да ли вас залогај спремљеног дезерта враћа у неко безбрижно време? И шта прво помислите када угледате неки рецепт из давнина? Када сам угледала овај рецепт ухватила ме је нека носталгија. Уствари не знам да ли је носталгија или сам почела да замишљам све те хаљине, шешире, девојке које испробавају у салонима. Да ли сте знали, пре Другог светског рата у салонима код врхунских кројача и кројачица обавезо се служило нешто ''док чекате''. То су били сок, чај, кафа и за појести. Водило се рачуна и о вероисповести, и о посту па тако имамо салонске рецепте који су се одомаћили у кућама јер су обично куварице за салон биле и домаћице у кући власника салона. А каквих је све хаљина било, каквих аксесоара. Па сандала и ципела са шналама специјално порученим. Таквих је исто делиција било. Торти, колача, сланих пецива, сладоледа, лимунада, чајева и кафа. И док чекате заказани термин ''Маро, дедер послужи госпођицу Павловић кафом и парчетом заливене пите са јабукама''. А ти ''салонски'' рецепти кружили су од куварице до куварице. Од домаћице до домаћице. И сваки салон је имао по неки препознатљив деликатес. Тако је по причи моје баке Јелене Павловић један салон имао најбољу заливену питу са јабукама. А о рецепт су се буквално отимали. Моја прабаба је желела овај рецепт али никако није успевала да га добије. Док судбина није умешала своје прсте. Елем, мој прадеда је био управник затвора у Нишу и високи политичр. И док је моја бака била мала а и касније послуга коју су имали су биле осуђенице из затвора. Оне које су имале лакша кривична дела једва су чекале да буду служавке код мог прадеде јер им је у неку руку то знчило слободу. Тако је дошла извесна Зорка да буде кућепазитељка на годину дана. А тој Зорки је рођена сестра радила у салону који је служио заливену питу од јабука. И тако је рецепт доспео код нас. И ја сам га случајно пронашла у мору цедуља које имам. Сетила сам се приче и решила да преточим на сајт и можда касније на папир. Потребно је прво направити агду (сируп) јер она мора да буде потпуно хладна. 250мл воде ставити са 250гр шећера и од момента када проври кувати само један минут. Додати две кашичице пуне цимета и кувати још 2 минута уз мешање. Тако оставити да се охлади. — Заливена пита са јабукама

За то време спремити питу. Коре треба да буду средње или дебље јер ће бити потребно да упију сок од јабуке. Потребно је 7 кора за целу питу. Пита се пече у округлом калупу од 26цм. Фил: Умутити 3 јајета са 3 кашике шећера. Најјача брзина миксера 5 минута, да јаја онако побеле. У јаја додати шипку ваниле или кесицу бурбон ваниле, 2дл јогурта, 1дл скроз отопљеног путера, 150гр млевених ораха и 650гр ренданих јабука. Ја сам искрено и додала пола кашичице прашка за пециво. Не иде по рецепту али мени се учинило као добра варијанта.

Јабуке се рендају и стављају свеже зато се на прву кору ставља мање фила. Калуп премажете путером па ставите кору и благо је изгужвате. Ставите преко 3 кашике фила.

Преко иде кора па ставите мало више фила и тако како ређате коре тако повећавате фил. То је зато што ће јабуке отпустити сок па да не натопе скроз прву кору одоздо. Ово је много добар штос и задња кора се никад не натопи превише. На врху прва кора се не премазује али ће и она упити мало сока од јабуке.

Онако свежу непечену питу исећи на парчиће у калупу. Пећи на 180 степени око пола сата до 40 минута.

Врелу питу прелити хладним сирупом. Оставити у калупу док се потпуно не охлади и не упије сируп. Ето драги моји отргла сам од заборава још један рецепт. Пријатно!