Предратни посни колач са јабукама

Предратни посни колач са јабукама… Да ли сте знали да се прашак за пециво користио пре него сода бикарбона. Невероватан податак јер се обично мислило да је сода бикарбона у кулинарству старија. А у ствари прича је сасвим другачија и јако је занимљива.

Наиме, постојала је врста соде бикарбоне која је имала реакцију само са киселим млеком. А све се то користило мањем броју пецива јер без обзира што је пециво било мекано имало је неку киселкасту ноту која није баш одговарала сладокусцима. И онда се неко досетио да избаци кисело млеко и убаци ТАРТАР. А винари знају да је тартар продукт ферментације вина и то не свака ферментација. То је дало још лошији укус чак и неку боју бледу.

Енглески хемичар Алфред Б. је далеке 1843. године патентирао рецептуру за прашак за пециво из два основна разлога. Прво по некој причи досадило је човеку да једе неке розе кифле које су чак биле и киселкасте и оно главно, имао је у ближој околини особе алергичне на квасац и квасна теста па је хтео да им направи бесквасни хлеб. Успео је у својој лабораторији да тартар направи у бели прах па да смеси дода и соду бикарбону али и кукурузни скроб.

Та мешавина је остала до данас као прашак за пециво. Неколико година касније Немци су патентирали соду бикарбону као дизач теста али је ипак прашак за пециво нашао ширу примену код пекара. Код нас се доста дуго користила сода бикарбона. Зашто? Зато што су наша теста често била кисела а сода бикарбоне је база. Често се додавала и сада се додаје јелима који имају киселе састојке као рецимо сирће, сок од лимуна јогурт или кисело млеко, павлака.

У додиру са содом, киселина покреће хемијску реакцију, тесто нараста и стварају се они мехурићи. Прашак за пециво је благог укуса и најбоље иде са благим намерницама попут млека, а сода бикарбона је горка и киселина јој неутралише тај укус у тестима. Ретки су рецепти где иду оба и сода бикарбона и прашак за пециво. То је зато што постоји мало киселине из воћа или поврћа али недовољно да уклони метално горки укус, а тесто треба да нарасте. Оно што би требало да рецимо запамтите је да на чашу брашна иде кашичица прашка за пециво а соде бикарбоне на чашу брашна иде четвртина кашичице. Врло просто. И оно што кажу једно је да тесто иде у ширину а једно је да тесто иде у висину баш и није тако.  

Ево једног доброг примера предивног предратног посног колача са јабукама. Нема киселине осим од јабука па иду оба и прашак за пециво и сода бикарбона. Ја сам користила онај лимени калуп и мерка је баш за њега а ако желите рецимо у ђувеч само дуплирајте меру. Крупно изрендајте јабуке 2 чаше (оне од јогурта), па у то додајте 1 чашу шећера, пола чаше уља, пола чаше млаке воде, једну и по чашу брашна пола кесице прашка за пециво, четвртину кашичице соде бикарбоне и кашичицу цимета.

Када сте све сјединили оставите на собној температури да “одмара“ пола сата. Ја сам у плех ставила пек папир а може и да се класично подмаже. По дну плеха ставите млевене орахе да прекрију дно ( ја сам две шаке) исипите преко тесто и пеците у предходно загрејаној рерни на 180 степени око 40 минута. Тесто је влажно па она варијанта са чачкалицом зна мало да превари. Али у принципу се види када је готово. По оригиналу посипа се шећером обичним, ја сам прах шећер мало. И морате да чекате да се потпуно охлади пре сечења. Идеалан колач за овај пост.  Еее да још нешто. Прашак за пециво има рок трајања максимум до 5 месеци. Сода бикарбона годину дана па и мало дуже.  Ето мало историје и посни колач са јабукама. Па пријатно!