Светоникољске урмашице

Средином деветнаестог века у Сарајеву је живела једна госпођа коју су звали Јорданка. Ретко ко је знао њено право име само надимак Јорданка. А надимак је добила зато што је била удата за трговца чије је порекло било из далеког Јордана. Имали су петоро синова и сви синови су се после школовања одселили у Јордан. Тако да је она остала сама са мужем.

Једне године на Ваведење Пресвете Богородице пројавила јој се Богородица у сну и рекла :“ Господ је изабрао тебе да помогнеш сиротињи у оном кућерку. Поштују и славе Никољдан. Немају шта да поједу осим то мало од жита и славског колача.“ “Али како ћу ја да њима помогнем кад сам ја Мухамедове вере, и откуда ја баш муслиманка да помогнем православцима?“: зачуђено упита Јорданка. “Господ види срце праведника и поштене душе, није битно да ли је Мухамедове вере ако је чиста срца и образа“: рече Богородица и оде.

Сутрадан је Јорданка била видно узнемирена. И никако да јој изађу из главе речи Богородице. Није имао нико шта да јој каже. Знала је она колико јој је чисто срце и њој и њеном мужу. Давали су на вересију ономе ко нема. Поклањали сиротињи из краја не питајући. Прошло је тако недељу дана а Јорданка све узнемиренија. А како не би била. Ближио се Никољдан. Оде она код Хоџе да му исповеда шта јој се десило и да тражи савет. Хоџа јој рече да оде и однесе нешто слатко. Да спреми и да понесе и пакет брашна. “Ми који смо чисте душе не делимо људе на Мухамедове или Христове него на добре и лоше.“: рече хоџа.

И два дана пред Светог Николу однесе она пуна два платоа урмашица. Породица је толико била изненађена јер никада нису имали помоћ од муслимана чак су морали и да од појединих крију веру. И те урмашице су назвали Светоникољске урмашице. И тако се раширио рецепт са једном дивном причом.

А рецепт врло захвалан за сваки пост. Укус прелеп и изглед је савршен и за свечану трпезу. Потребно је :

1/2 чаше уља
исцеђен сок пола поморанџе
мало мање од пола чаше пива
око 330 грама брашна
1 кесица прашка за пециво

за агду (сируп)

сок од цеђене друге половине поморанџе
400гр шећера
4дл воде
2 кашике меда

Сок од поморанџе сипајте у чашу од 2л. Додајте пива до половине чаше. До врха чаше додајте уље. То сипите у шерпу и ставите да проври.

Када проври, склоните са рингле додајте кесицу прашка за пециво. Почеће да се ствара пена и тад знате да је добро.

Промешајте па додајте кашику по кашику брашна уз мешање. Прво додајте 300грама брашна. То кажем јер тесто треба да буде тврђе а не мекано као код обичних урмашица и то све зависи од брашна. Ја сам додала још 30 грама. Тесто оставите да се хлади на собној температури око пола сата. Требало би да буде скроз хладно.

Премесите га и поделите на 12 једнаких лоптица. Тесто је твђе па се теже меси да вас не збуни. Узмите око 70гр млевених ораха и попарите их врелим соком од поморанџе. Око 4 кашике је потребно.

Руком растањите тесто ставите вршну кашичицу ораха па направите лоптицу. Лоптица је величине великог јајета рецимо, већа је од пинг понг лоптице.

Притисните је добро славским печатом да се стањи на пола прста.

Металним секачем исеците крајеве. Има да се купе као модле за кекс. Када притиснете секачем тесто ће да се подигне за око пола прста па ће таман да буде прст дебело. И неће пуно да нарасте без обзира на прашак за пециво. А ораси ће се равномерно распоредити као фил.

Пече се у дубљем пекачу на 180 степени око пола сата. Док не добију златну боју. Ја сам користила ватростални пекач јер ми је он идеалне дубине. Намазала сам мало маргарином а може и уљем, генерално не лепи се. Сируп се кува тако што се у воду стави шећер и сок од поморанџе и на средњој ватри кува док не проври. Од момента када проври кува се још 5 минута. Склоните са рингле па ставите мед. Мешајте док се не отопи мед.

Врелим сирупом прелијте хладне урмашице. Буквално требају да пливају у сирупу. Оставите преко ноћи да одстоје. Уствари минимум 12 сати пре сервирања. Могу да стоје дуже. Додуше мени нису више од 5 дана али моја другарица каже да могу и дуже она их је спремала.