Митини шешири (пециво са причом)

Е за ове Митине шешире морам да будем мало опширна. Да вам испричам како су настали. Врло занимљив лик тај Мита. О њему би филм могао да се напише.

Елем, у једном селу крај Ниша живео је пре првог светског рата човек кога су звали Мита ШПИЦЛОВ. Можете мислити какав је то човек био. Надимак шпицлов му је наденуо један повратник из Беча мислећи да ради за неку тајну службу. Међутим истина је била сасвим другачија. Мита је имао жену али није имао деце и имао је једног сестрића од рођене сестре који је студирао у Бечу. У околним селима па и шире Мита је био познат као особа којој можеш да се обратиш за позајмицу уз одређену надокнаду. Нешто као данашњи зеленаш. Само тада је било и у натури. И главне муштерије су му биле коцкари.

Знао је он врло често да путује за Беч код тог сестрића јер је и тамо имао, да кажем успешно тржиште. Коцкара је имало свуда посебно међу студентима. И кад год би се он враћао из Беча куповао је по један или два дамска шешира из луксузних радионица. И сад би сви помислили срећне ли његове жене кад је обасипа поклонима. Међутим истина је сасвим другачија. Прво је Персида из суседног села почела да носи дамски шешир из Беча, па онда жена ковача Ђоке, па удова покојног Милуна Црногорца. И тако једно десетак жена које је обрадовао Мита. И на крају се испоставило да кад год је жена ишла у Нишку бању, Мита је је имао женско друштво.  😉 И наравно свака је желела шешир.

И ту се нашао један пекар бугарин који је сабрао два и два и направио пециво као својеврсно подсмевање целокупној ситуацији. Па ето ја решила да се подсетим те приче и направим пециво.  Није много компликовано само треба водити рачуна о неким цакама које ћу успутно објашњавати.

Узмите пуну варјачу свињске масти.

Додајте 2 кашичице соли и 2 кашике шећера.

Добро умутите варјачом док се шећер не истопи и не направи се пенаста маса. Никако не мутити миксером.

Додати 125мл воде и 125 мл млека. Све собна температура. Не треба топло. Измрвити пола коцкице квасца. Све добро измешати.

Полако додавати кашику по кашику просејаног брашна и стално мешати. Брашна да буде око 450гр. Немојте много да месите тесто само колико да се скроз сједини. ако га превише месите постаће тврдо. Лепиће се за руке али не брините после ће да буде супер. Мало поспите брашно преко теста.

Прекријте памучном крпом и пустите да нараста на собној температури.

Тесто нараста око 15 до 20 минута само колико да се дуплира можда и мало мање. Не треба пуно да нараста.

Фил направите тако што ћете умутити виљушком једно јаје, додати ситно сецкани чен белог лука, коцку преврелог сира и две кашике ајвара. Можете додати соли и бибера по укусу. Све то оставите док нараста  тесто да мало бели лук отпусти арому.

Извадите тесто на побрашњављену радну површину. Тесто не премесујете. Значи како је нарастало само га изручите.

Растањите га оклагијом баш танко као тупа страна ножа рецимо.

Вадите кругове већом чашом. Они ће мало да се скупе, али не брините.

Круг сваки растањите оклагијом и ставите кашичицу вршну фила.

Одозго ставите други круг растањени и виљушком добро све спојите са стране. Обод премажите течним делом фила. Видећете имаће фил и мало течности. То је јаје са ајваром.

Ставите у плех на пек папир. Пеците на 180 степени око 10 до 15 минута у зависности од рерне. Не брините ако вам обод или ивица буде танка док се пече таман ће мало да нарасте. Све је колико треба.

Митини шешири се изваде и врели прекрију крпом на 10 минута. Не премазујете жуманцетом нити посипате сусамом. Само значи по ободу мало од фила. Тесто је јако мекано и сутрадан.  Па хвала Мити што је доносио шешире јер сада имамо једно јако занимљиво пециво. Пријатно!!!