Хлеб наш насушни

Хлеб наш насушни …манифестација о којој се прича

Драги моји као што знате ја волим да на свом сајту пишем о свему лепом што се код нас дешава. То ћу учинити и овом приликом и написати нешто о једној предивној манифестацији која се по први пут организује код нас. Хлеб наш насушни је назив манифестације у организацији удружења “Заједно До Светлости“ из Сврљига и братства манастира Св. Архангела Гаврила који се налази код Сврљига.

Циљ ове прелепе манифестације је да се упознамо са нашим обредним хлебовима и славским колачима. У обредне хлебове спадају сви они хлебови и погаче који се месе специјално за неку намену , верски празник или религиозни обред. Можемо се похвалити да смо један од ретких народа који је сачувао изворно спремање обредних хлебова.

Код православаца у Србији тако се временом развио обичај мешења обредних хлебова за празнике као што су Васкрс и Божић и за обичаје породичног окупљања као што су славе, заветине или сахране. Хлеб је имао важно место у српском обичајној пракси и готово да нема православног или другог обичаја поводом којих се не месе различите врсте обредних хлебова.

Током времена, обредни хлебови доживљавали су многе промене и били изложени различитим утицајима (посебно у време Турака и у Аустро-Угарске  у Војводини), тако да се данас у Србији они срећу у много различитих облика, назива, мотива и намена.

По неким истраживањима етнолога постоји око 150 основних врста обредних хлебова и више стотина подврста. Поред вина и воде, обредни хлебови су део приношења жртве – у чему је и основни смисао ритуала. А начин на који се украшавају зависи од намене и празника и увек садржи неку одређену симболику. Па само за Божић месе се више десетина различитих обредних хлебова. Све зависи од краја и обичаја у том крају.

Нинослав Ранђеловић из удружења “Заједно До Светлости“ је решио да на једном месту окупи што више традиционалних рецептура обредних хлебова и колача и тако их сачува за неке наредне генерације. Осмислио је једну прелепу манифестацију такмичарског карактера где ће се учесници такмичити баш у спремању обредних хлебова и славских колача. Наишао је на велико разумевање братства манастира Св. Архангела Гаврила код Сврњига који су несебично пружили своју помоћ и понудили да баш код њих буде такмичење. Ништа није случајно.

Манифестација се одржава 12. маја на велики празник Св. Василија Острошког. Ако желите да посетите ову прелепу манифестацију и можда учествујете као такмичар у фотографији летка коју сам поставила имате детаље.

Манастир светог Архангела Гаврила налази се у селу Пирковац, недалеко од Сврљига на граници између планина Раила и Љубовник, на 383 метара надморске висине. По предању манастир је подигнут у доба Немањића, везује се за село Рашинац, које више не постоји. Подигли су га браћа Вуја и Груја из Рудника код Милановца, на месту где су се сусрела раздвојена браћа. Испод самог олтара налази се бунар са лековитом водом а испод самог манастира и извор Св. Петке који је такође лековит. У самом манастиру налази се неколико реликвија, а међу најзначајнијима су риза са моштију Свете Петке и икона Мајке Божије Брзопомоћница са Свете Горе за коју се верује да има чудотворно дејство и да помаже тешко оболелима и људима у невољи. манастир је још и познат по томе да је урамљена слика блаженопочившег патријарха Павла почела да мироточи.

Надам се да сам вас заинтересовала да посетите ову манифестацију и уживате у традицији. А како доћи до самог манастира. Ауто путем преко Алексинца па до Горње Топонице и села Кравље или ко иде може и преко Соко Бање. Па ДОБРОДОШЛИ!!!