ДОМАЋИ ЏЕМ ОД КАЈСИЈА (прсте да полижеш)

Ако нисте знали овако изгледа права ДОМАЋА кајсија од које се прави најукуснији џем од кајсија. Она је мања у односу на хибридне сорте и полако али сигуро је у одумирању. Наравно, ако ми нешто не предузмемо да би се сачувала. Изузетно је слатка и има карактеристичан јак мирис кајсије. Зато је идеална за џем од кајсије.

Свако има неки свој “породични“ рецепт за џем од кајсија или уопштено за сву зимницу. Неко пак воли да трага по интернету за идеалним рецептом.  Мој рецепт је вероватно сличан већини ( од баке је)  јер ту нема неке велике филозофије. Битно је да се ВОЛИ спремање зимнице.

ОВАЈ ПОСТ ПОСЕБНО ПОСВЕЋУЈЕМ ОЧУВАЊУ НАШИХ СТАРИНСКИХ СОРТИ КОЈЕ НА ЖАЛОСТ ОДУМИРУ ПРЕ СВЕГА НАШОМ КРИВИЦОМ.  То је зато што желимо квантитет уместо квалитета.

На килограм кајсија иде 600гр шећера и верујте није много.  Ако се лепо укува може вам стајати и по неколико година.

У дубљу шерпу ређајте ред кајсија ред шећера и тако све док не утрошите воће и шећер.  Ја сам овде,  у шерпу од 7л ставила све укупно 4кг чишћених  кајсија и 2,4кг шећера.

Шерпу прекријте памучном крпом, оставите два сата на собној температури да одстоји. Мало ће пустити сок и мало ће се шећер отопити. Скините крпу и ставите у фрижидер да преноћи.

Сутрадан, ставите шерпу на јаку ватру само колико да проври и почне да пени. Водите рачуна да вам не загори.  Смањите температуру и кувајте уз мешање једно сат и по. Треба да вам буде тиша ватра али да вам ври. Мешајте дрвеном варјачом.  Ако желите да имате парчиће воћа онда само мешајте варјачом, а ако желите да буде скроз измиксано, испасирајте блендером пред крај. Да вас не збуни није то пасирано мармелада јер мармелада има више шећера а мање воћа.

 

Врело сипајте у вреле тегле које сте предходно загрејали у рерни. Ставите отклопљене тегле у рерну и пустите на тихој ватри да се ствара корица. Једно 10 минута на 50 или 100 степени. Угасите ринглу и пустите да се потпуно охлади у рерни. Ставите одозго целофан па поклопац.  Пазите, целофан није обавезан али га ја стављам. Првенствено као заштиту јер нисам баш 100% сигурна у поклопац, и као друго ако треба негде да је транспортујете па да се не просипа.  И то је то. Одложите где и другу зимницу.

Е сад морам мало да вас насмејем. Кренем ја да спремам џем од кајсија. Све урадим како треба и ставим шерпу на ринглу на најјаче. У том моменту ме позову нешто и ја док сам се јавила на мобилни, док шта , мени крене да кипи.  Прекинем ја разговор и брже боље искључим и кренем да сакупљам по шпорету сок и шећер.

Вратим на ринглу и кренем да кувам. Мислим, уххх добро је.  Скувам ја некако уз константно мешање од два сата (мислила сам да ће да ми изгори јер ме је малер потерао  🙂  ). Ставим у вреле тегле, па целофан па поклопац и када сам видела шта сам урадила почнем да скидам поклопце и целофан.  Ставим у рерну. Рерна се већ охладила и ја као да убрзам мало појачам температуру.  у том моменту ми зазвони мобилни, ја кренем са причом. У једном тренутку осетим мирис загорелог. Можете мислити шта је било у рерни. Џем је почео да кипи из тегли право у рерну. Натерао ме је да орибам рерну а верујте нисам планирала.

И онда схватим да су наши стари били у праву када су имали изнад шпорета поруку “ куварице мање збори да ти ручак не загори“. У овом случају џем.  Срећа те сам имала још кајсија. Аааа ,да,  и не знам да ли је то код сваког од вас, али код мене је увек Марфијев закон који гласи :“ Ма колико велики отвор тегле да је и ма колико мала кутлача да је, увек мора да се проспе макар мало са спољне стране тегле“.

Па пријатно вам било.