Сиријски чајни колач са урмама

Као што сам обећала ево мог посног колача на води. Сиријски чајни колач са урмама. И птице на грани знају лековита својства урми и зашто је добро конзумирати их 3 до 5 дневно. Природан шећер, у неким случајевима и дијабетичари могу да једу. Ја о томе нећу да причам. Ја бих мало о настанку рецепта.

Вероватно сте сви чули већ о рату у Сирији. А да ли знате да је Сирија некада била 100% хришћанска и да је тек много много касније већинско становништво постало муслиманско. Хришћанска вера се одржала до дана данашњег посебно православна која је најраспрострањенија. Па сам Св. Апостол Павле се крстио у Сирији и почео да проповеда хришћанство баш у Дамаску.

Током Омејадског царства доста хришћана је попримило ислам. Али то не значи да је црква православна била угашена. Напротив још тада су се изборили за своја права, па су почеле да ничу цркве широм Сирије. Сиријска православна црква се назива Антиохијска православна црква и по рангу је на трећем месту иза Цариградске и Александријске. Хришћанске цркве у Дамаску су биле бројне. Службе у црквама су се служиле сваке недеље. Православне школе имале су право да не раде суботом и недељом, док сиријска држава као нерадне дане признаје петак и суботу. Сиријски православци су имали своје судове, који су се бавили грађанским предметима као што су брак, развод и неке грађанске парнице.

Алеп је највећи град у Сирији и највећи хришћански град. Зато су сада и тамо највеће борбе али то сада није тема. Монаштво је почетком сукоба склонило доста светих мошти у Грчку и Александрију да би их касније вратили. Између осталих који су дошли у Грчку нашао се један монах који је био и главни кувар једног Сиријског манастира. Са собом је понео колаче посне које сам ја данас спремила. Пуни су енергије и могу да помогну током дугог и напорног пута. Идеални су за пост на води. А ја сам рецепт добила од монахиње из Грчке која је била у том манастиру када и тај монах.

Прво да нагласим да од ове количине настане 20 колача и мислим да је сасвим лепа количина јер су поприлично како бих рекла јаки. Сам колач својом текстуром подсећа на медењаке, није као кекс да се руни. Једну банану ставите у неку ватросталну чинију и испасирајте виљушком. Зашто у ватросталну? Па зато што ћете после на пари да мало кувате. У испасирану банану додајте вршну кашику меда и 100гр шећера.

Све то сједините па кувајте на пари уз стално мешање док се шећер и мед лепо не истопе. Оставите да се прохлади смеса али не превише, треба да буде онако топла да кад ставите прст не изгорите се.

Сипајте смесу у ванглу па додајте половину од 260 гр просејаног меког брашна. Додајте пола кесице прашка за пециво па све добро сједините.

Додајте шаку вршну сецканих урми. Урме користите оне које нису кандиране.

Постепено додајте преосталу количину брашна. Пажљиво руком премесите тесто. Мало ће да буде лепљиво. Ако треба додајте мало брашна колико да вам се не лепи за руке. Видећете тесто је јако мекано. И ако се мало лепи за руке не мари, боље је него да је тврдо.