старинска проја
Теста и пите

Рецепт за старинску проју који смо заборавили

Ако волите уз подварак ево је… старинска проја…

У поплави свих рецепата за разне пројанице ја реших да напишем рецепт за старинску , обичну или како је неки називају “сељачку“ проју. Разлика између проје и пројанице је у обичном пшеничном брашну. Пројаница се прави од мешавине кукурузног и пшеничног брашна а проја само од кукурузног. Некада су постојали кукурузни хлебови како су се називале пројанице које су се пекле у правоугаоним глиненим посудама. Они су били мешавина пшеничног и кукурузног брашна од кога су настале пројанице.

У поплави свих рецепата за разне пројанице ја реших да напишем рецепт за старинску обичну или како је неки називају ''сељачку'' проју. Разлика између проје и пројанице је у обичном пшеничном брашну. Пројаница се прави од мешавине кукурузног и пшеничног брашна а проја само од кукурузног. Некада су постојали кукурузни хлебови како су се називале пројанице које су се пекле у правоугаоним глиненим посудама. Они су били мешавина пшеничног и кукурузног брашна од кога су настале пројанице. Класичне проје су искључиво од кукурузног брашна и делиле су се на оне једноставне које су неки називали и сиротињскима и оне господске. Сви се слажу у једном да су те такозване сиротињске и најздравије. Ја сам данас уз Божићни ручак спремала ону мало финију господску проју са сиром. За један округли плех од 28цм потребно је 300гр белог пројног брашна, 4дл киселе воде, две варјаче масти, 2 жуманца, кашичица соли, пола кесице прашка за пециво или кашичица соде бикарбоне и једна велија (коцка) тврдог преврелог сира. Е сад мало појашњења око састојака. Такозвана сиротињска проја имала је уместо киселе воде обичну млаку воду, није имала ни сира  ни масти (маст вероватно за Божић) и због тога је била јако тврда.  Богатија проја је имала минералну воду или сода воду, обавезно масти и јаја. Сир некада да некада не у зависности од прилике. У време ратних дешавања и опште немаштине проја је била дебела, и потпуно посна. Евентуално ако се стави једно цело јаје. Ја данас на Божић разбијем јаје и замислите оно двожуче. Не знам шта то значи али да слути на бољитак свакако да. Ставите у ванглу пројно брашно па додајте маст и све остале прашкасте састојке. На крају уз мешање додајте киселу воду и мрвљени сир. Све добро промешајте и оставите 5 минута да одмори. Тесто је житко да знате.  Подмажите тепсију машћу, сипајте тесто и пеците на 200 степени око 25 минута у зависности од шпорета. Када порумени извадите је и извадите из калупа у памучну крпу или памучни чаршаф. Тако увијте и оставите 10 минута пре сервирања. Проја је невероватно мекана . Иначе све старинске проје су биле танке. Негде сам прочитала да су се дебеле проје пекле тек за време Другог св. рата. Не знам колико има истине у томе. Како год наше старинске проје су невероватно укусне. Па пријатно драги моји!
старинска проја

Класичне проје су искључиво од кукурузног брашна и делиле су се на оне једноставне које су неки називали и сиротињскима и оне господске. Сви се слажу у једном да су те такозване сиротињске и најздравије. Ја сам данас уз Божићни ручак спремала ону мало финију господску проју са сиром. За један округли плех од 28цм потребно је 300гр белог пројног брашна, 4дл киселе воде, две варјаче масти, 2 жуманца, кашичица соли, пола кесице прашка за пециво или кашичица соде бикарбоне и једна велија (коцка) тврдог преврелог сира.

Е сад мало појашњења око састојака. Такозвана сиротињска проја имала је уместо киселе воде обичну млаку воду, није имала ни сира ни масти (маст вероватно за Божић) и због тога је била јако тврда. Богатија проја је имала минералну воду или сода воду, обавезно масти и јаја. Сир некада да некада не у зависности од прилике. У време ратних дешавања и опште немаштине проја је била дебела, и потпуно посна. Евентуално ако се стави једно цело јаје.

У поплави свих рецепата за разне пројанице ја реших да напишем рецепт за старинску обичну или како је неки називају ''сељачку'' проју. Разлика између проје и пројанице је у обичном пшеничном брашну. Пројаница се прави од мешавине кукурузног и пшеничног брашна а проја само од кукурузног. Некада су постојали кукурузни хлебови како су се називале пројанице које су се пекле у правоугаоним глиненим посудама. Они су били мешавина пшеничног и кукурузног брашна од кога су настале пројанице. Класичне проје су искључиво од кукурузног брашна и делиле су се на оне једноставне које су неки називали и сиротињскима и оне господске. Сви се слажу у једном да су те такозване сиротињске и најздравије. Ја сам данас уз Божићни ручак спремала ону мало финију господску проју са сиром. За један округли плех од 28цм потребно је 300гр белог пројног брашна, 4дл киселе воде, две варјаче масти, 2 жуманца, кашичица соли, пола кесице прашка за пециво или кашичица соде бикарбоне и једна велија (коцка) тврдог преврелог сира. Е сад мало појашњења око састојака. Такозвана сиротињска проја имала је уместо киселе воде обичну млаку воду, није имала ни сира  ни масти (маст вероватно за Божић) и због тога је била јако тврда.  Богатија проја је имала минералну воду или сода воду, обавезно масти и јаја. Сир некада да некада не у зависности од прилике. У време ратних дешавања и опште немаштине проја је била дебела, и потпуно посна. Евентуално ако се стави једно цело јаје. Ја данас на Божић разбијем јаје и замислите оно двожуче. Не знам шта то значи али да слути на бољитак свакако да.
старинска проја

Ја данас на Божић разбијем јаје и замислите оно двожуче. Не знам шта то значи али да слути на бољитак свакако да. Ставите у ванглу пројно брашно па додајте маст и све остале прашкасте састојке. На крају уз мешање додајте киселу воду и мрвљени сир. Све добро промешајте и оставите 5 минута да одмори. Тесто је житко да знате. Подмажите тепсију машћу, сипајте тесто и пеците на 200 степени око 25 минута у зависности од шпорета. Када порумени извадите је и извадите из калупа у памучну крпу или памучни чаршаф. Тако увијте и оставите 10 минута пре сервирања. Проја је невероватно мекана . Што се тиче самог сира морам вам рећи да сам користила неки сир који називају Пирошка Кришка. Преврео сир невероватно тврд и одличан и за рендање. Купила сам га у једној од оних продавница сирева и млека.

старинска проја
старинска проја

Иначе све старинске проје су биле танке. Негде сам прочитала да су се дебеле проје пекле тек за време Другог св. рата. Не знам колико има истине у томе. Како год наше старинске проје су невероватно укусне. Па пријатно драги моји!

Рођена још давне 1973. неког 28. априла баш на Велику Суботу. Живот схватам као један велики хоби па се вероватно и тако понашам. Само докле... :)

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Skip to content