Заливене ружице

Како је један колач учествовао у наводаџисању Ксеније за Милутина

Када поједине рецепте покушавате да отргнете од заборава увек се ту пронађе нека занимљива прича која прати сам рецепт ако не и засени га. Те приче обично се преносе у породичним круговима као занимљивости и подсећање на наше претке. Једна од прича прати рецепт за заливене ружице и могу вам рећи да је једнако занимљива као сам рецепт.

Између два рата у Ниш се из Славоније доселила породица једног трговца житарицама. На жалост остали су без ичега у Славонији и трбухом за крухом дођу код рођака у Ниш. Муж и жена и два сина. Синови већ пунолетни стасали за војску, надали су се да ће ухлебљење да пронађу баш у војсци, евентуално у жандармерији. Али судбина је хтела другачије.

Један од синова, млађи, оде за Грчку а други који се звао Милутин остане да буде уз родитеље. Некада код нас постојало је једно правило ако је богата девојка “под ману“ да се пронађе сиромашан младић кога би призетили. Гледало се да је младић из “неокаљане“ куће, поштен и радан а не неки пробисвет и да немају неког ко има ђавоиману болест ( назив за данашње психичке проблеме). И тако је једна тетка девојке по имену Ксенија бацила око на Милутина.

А Ксенија је била из јако угледне и богате куће која је имала пуно винограда али је била “под ману“ како би тада рекли. Наиме једна нога јој је била краћа и због тога је храмљала док је ходала. А у лицу је била права лепотица. Договори тетка да Милутин дође код Ксеније на виђење. Али постојао је један услов. Милутин је инсистирао да девојка зна да кува. И сад можете замислити опсадно стање код Ксенијине куће.

Да би придобили Милутина мајка и тетка реше да Ксенија нешто спреми слатко за послужење. “Ћерко мори, зашто сам ти купила онај даменски кувар од Катарине Поповић Миџинице! Да вата прашину! Узми си њега, и пронађи којекакав колач који се спрема у Пешту.“ Ксенија отвори кувар и пронађе рецепт за који је помислила да ће се свидети будућем младожењи. Рецепт за “заливене ружице“. А рецепт све потанко објашњен како само то Миџиница уме. И невероватно у оригиналу се задржао све до данашњих дана потпуно неизмењен. И наша јунакиња приче Ксенија кренула је у спремање у које сам кренула и ја али додуше она за будућег младожењу а ја… ко зна… 🙂

Умутити 250гр свињске масти, 2 жуманца и једно цело јаје. Видећете маса ће да буде као рецимо неки фил жути за торту.

Ставити у 2 дл млаког млека коцку квасца и 2 кашике шећера да надође квасац. Ја обично мало поспем одозго брашна да брже нарасте.

Просејати 400гр брашна, додати прстохват соли, сипати надошли квасац и масу са машћу и јајима. Све заједно добро сјединити варјачом. Полако додавати још око 50 до 60 грама брашна. Тесто ће да буде пуфнасто, мекано, масно али неће да се лепи за руке. Поспите прстохватом брашна, покрите крпом и пустите на собној температури да нараста да се буквално дуплира.

Преместите тесто па још једном пустите да нарасте. Када тесто нарасте изручите га и развите у правоугаоник дебљине пола прста отприлике.

Премажите тесто следећим филом: 2 беланца умутити са 200гр шећера и 150гр млевених ораха.

Увите у ролат пажљиво и не брините ако се мало цепа или је сувише мекано, само будите мало пажљиви. Вероватно је то и нашој Ксенији мало задавало проблема.

Тај ролат сечете на парчиће два прста ширине и ређате их у подмазан округли калуп пречника 28цм. Ређате их као оне пужиће. Слободно један до другог јер неће пуно да нарасту у ширину само мало у висину. И ако вам се деси да мало исцури фил не мари само га мало премажите преко парчета.

Ставите у рерну на 180 степени око пола сата у зависности од рерне. За то време скувајте класичан карамел од 7 кашика шећера и литре млека и шипке ваниле. Искрена да будем ја сам ставила само пола литре млека и 4 кашике шећера јер волим сувље, а са литром млека колач је софтанији више као кох некако. Али то је све ствар укуса.

Врело тесто прелијте врелим карамел млеком. Оставите да се колач охлади. Мада може и топао да се једе без проблема.

А шта је било са нашим јунацима приче. Милутину и његовој породици су понудили мираз који се тешко одбија. Не знам каква је реакција на колач била али засигурно знам да је Милутин добио пре свега добру жену и домаћицу која му је изродила троје деце. А како ја то све знам? Па…моја бака је одлично познавала Ксенију и њену породицу па сам уз рецепт добила и причу коју и вама дарујем. Пријатно Вам било драги моји!