Цепљанка
Теста и пите

Цепљанка рецепт отргнут од заборава

Цепљанка је један од оних рецепата који су неправедно запостављени. Доста се спремао на југу Србије посебно у Нишу. И како то обично бива код мојиих рецепата и овај има јако занимљиву причу.

Порекло рецепта није утврђено. Оно што се засигурно зна је да га је извесна Мара Арбутина донела са собом из Баније почетком 19 века када се удала за Милутина Савиног из околине Ниша. Имали су они само једну ћерку Стојанку коју су удали за сина ковача Живорада из истог села. Е та Стојанка заслужна је за ширење овог рецепта.

Стојанкин муж је био такође ковач. И то јако надарен, чак су и из Бугарске долазили код њега по секире и мотике. И једном приликом док је био у радионици наиђу неки Бугари и убију га. Тако је Стојанка остала удовица са сином од 11 година и ћерком од 7. Продала је ковачницу да би буквално прехранила децу јер земље нису имали. Само окућница за башту.

И мало, мало Стојанка направи Цепљанку. Изнесе у двориште да деца једу јер се спремала од јула па до новембра. И једном приликом када је спремила приђе деци неки човек који се баш враћао из сеоске кафане, онако припит и гладан и понуди за оно време фин новац. Да му дају целу тепсију Цепљанке. Испоставило се касније да је тај човек кафеџија из Ниша.

После два дана вратио се са предлогом да Стојанка прави Цепљанку за његове госте који када су пијани увек су и гладни а он нема времена кад да спрема. Ишла је она пешице до Ниша и носила Цепљанке које су се продавале у кафани. Једном приликом када се разболела, послала је сина да однесе. Дечко је тада имао 13 година и није му био проблем да сам оде у Ниш. Јер од тога су живели. Али се досетио нечег. Зашто не би стављао Цепљанку у папирнати фишек и тако је продавао уместо што носи тепсију. Кришом да мајка не види упаковао је фишеке са Цепљанком и кренуо за Ниш. Успут је свратио до неколико кафана и продао Цепљанку за много више новца.

Тако је кренула продаја Цепљанке у фишеку. И куповали су је по кафанама где није било хране. Пред почетак балканских ратова умрла је Стојанка. Али је оставила рецепт. Девојка коју је оженио Стојанкин син дала је рецепт својој сестри која га је свуда раширила по Нишу па није имало смисла више правити. И онда су престали али се задржао рецепт са причом.

А Цепљанка се врло лако спрема. То је знате онај од оних рецепата који се спрема одокативно. Ја сам једноставно спремајући дошла до неке мере која је сасвим задовољавајућа за оне који воле да имају тачне мере.

Коцкицу квасца измрвити па ставити кашику шећера преко. Додати 2дл млаке воде. Квасац да класично ускисне. У ванглу ставите 500гр брашна, 2 кашичице соли, кашичицу прашка за пециво, кашику вршну омекшале масти, пола чаше јогурта, једно јаје, 2 исецкане свеже паприке, један парадајз исечен на ситне коцке и једну велију тврдог преврелог сира. Све се сједини па се полако додаје топла вода. Додајете уз константно мешање док не добијете житку масу као за уштипке.

Цепљанка је један од оних рецепата који су неправедно запостављени. Доста се спремао на југу Србије посебно у Нишу. И како то обично бива код мојиих рецепата и овај има јако занимљиву причу.</p> <!-- /wp:paragraph -->  <!-- wp:paragraph --> <p>Порекло рецепта није утврђено. Оно што се засигурно зна је да га је извесна Мара Арбутина донела са собом из Баније почетком 19 века када се удала за Милутина Савиног из околине Ниша. Имали су они само једну ћерку Стојанку коју су удали за сина ковача Живорада из истог села. Е та Стојанка заслужна је за ширење овог рецепта.</p> <!-- /wp:paragraph -->  <!-- wp:paragraph --> <p>Стојанкин муж је био такође ковач. И то јако надарен, чак су и из Бугарске долазили код њега по секире и мотике. И једном приликом док је био у радионици наиђу неки Бугари и убију га. Тако је Стојанка остала удовица са сином од 11 година и ћерком од 7. Продала је ковачницу да би буквално прехранила децу јер земље нису имали. Само окућница за башту. </p> <!-- /wp:paragraph -->  <!-- wp:paragraph --> <p>И мало, мало Стојанка направи Цепљанку. Изнесе у двориште да деца једу јер се спремала од јула па до новембра. И једном приликом када је спремила приђе деци неки човек који се баш враћао из сеоске кафане, онако припит и гладан и понуди за оно време фин новац. Да му дају целу тепсију Цепљанке. Испоставило се касније да је тај човек кафеџија из Ниша. </p> <!-- /wp:paragraph -->  <!-- wp:paragraph --> <p>После два дана вратио се са предлогом да Стојанка прави Цепљанку за његове госте који када су пијани увек су и гладни а он нема времена кад да спрема. Ишла је она пешице до Ниша и носила Цепљанке које су се продавале у кафани. Једном приликом када се разболела, послала је сина да однесе. Дечко је тада имао 13 година и није му био проблем да сам оде у Ниш. Јер од тога су живели. Али се досетио нечег. Зашто не би стављао  Цепљанку у папирнати фишек и тако је продавао уместо што носи тепсију. Кришом да мајка не види упаковао је фишеке са Цепљанком и кренуо за Ниш. Успут је свратио до неколико кафана и продао Цепљанку за много више новца. </p> <!-- /wp:paragraph -->  <!-- wp:paragraph --> <p>Тако је кренула продаја Цепљанке у фишеку. И куповали су је по кафанама где није било хране. Пред почетак балканских ратова умрла је Стојанка. Али је оставила рецепт. Девојка коју је оженио Стојанкин син дала је рецепт својој сестри која га је свуда раширила по Нишу па није имало смисла више правити. </p> <!-- /wp:paragraph -->  <!-- wp:paragraph --> <p>А Цепљанка се врло лако спрема. То је знате онај од оних рецепата који се спрема одокативно. Ја сам једноставно спремајући дошла до неке мере која је сасвим задовољавајућа за оне који воле да имају тачне мере.</p> <!-- /wp:paragraph -->  <!-- wp:paragraph --> <p>Коцкицу квасца измрвити па ставити кашику шећера преко. Додати 2дл млаке воде. Квасац да класично ускисне. У ванглу ставите 500гр брашна, 2 кашичице соли, кашичицу прашка за пециво, кашику вршну омекшале масти, пола чаше јогурта, једно јаје, 2 исецкане свеже паприке, један парадајз исечен на ситне коцке и једну велију тврдог преврелог сира. Све се сједини па се полако додаје топла вода. Додајете уз константно мешање док не добијете житку масу као за уштипке.
Цепљанка

Онда тесто поспите одозго једном кашиком оштрог брашна, прекријте крпом и оставите да нарасте, да се само дуплира. То је отприлике једно двадесетак минута. Онда се варјачом поново промеша, опет поспе једном кашиком оштрог брашна. Пусти се да још једном нарасте да се дуплира.

Тесто вадити неком великом кашиком јер би требало да буде величина тигања, као палачинка рецимо. И да не буде превише дебело јер ће да нарасте. Пржи се на врелој масти.

Онда тесто поспите одозго једном кашиком оштрог брашна, прекријте крпом и оставите да нарасте, да се само дуплира. То је отприлике једно двадесетак минута. Онда се варјачом поново промеша, опет поспе једном кашиком оштрог брашна. Пусти се да још једном нарасте да се дуплира. Тесто вадити неком великом кашиком јер би требало да буде величина тигања, као палачинка рецимо. И да не буде превише дебело јер ће да нарасте. Пржи се на врелој масти.
Цепљанка

Тако испржено тесто се буквано исцепка на мање комаде и стави у један већи суд или на тањир где се сви служе. И да знате уопште није много масно а ако баш желите да не упије масноћу у тесто додајте кашику ракије. Алкохол ће да испари и тесто неће да упије масноћу током пржења.

Тако испржено тесто се буквално исцепка на мање комаде и стави у један већи суд или на тањир где се сви служе. И да знате уопште није много масно а ако баш желите да не упије масноћу у тесто додајте кашику ракије. Алкохол ће да испари и тесто неће да упије масноћу током пржења. А наравно можете је сервирати и у фишек као некада.
Цепљанка

Тако испржено тесто се буквално исцепка на мање комаде и стави у један већи суд или на тањир где се сви служе. По томе је и добила назив. И да знате уопште није много масно а ако баш желите да не упије масноћу у тесто додајте кашику ракије. Алкохол ће да испари и тесто неће да упије масноћу током пржења. А наравно можете је сервирати и у фишек као некада.

И једна мала напомена. По оригиналном рецепту иде овчије кисело млеко и овчији сир. Ја сам ставила класично кравље. А ви можете по вољи. Па пријатно драги моји.

Рођена још давне 1973. неког 28. априла баш на Велику Суботу. Живот схватам као један велики хоби па се вероватно и тако понашам. Само докле... :)

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Skip to content