Лепиња са Старе Планине традиционални укус

Много волим да “копам“ по старим рецептима и да истражујем шта је то што се некада спремало код нас као рецимо ова лепиња са Старе Плаланине.  Елем, отишла ја до другарице на кафу, кад тамо на столу разне новине и часописи из периода између два светска рата. Ту ја кренем да копам и пронађем неколико врло занимљивих рецепата. Између осталих је и овај за лепињу са Старе Планине.

Састојци: 1кг брашна, ( ја сам користила тип 400 меко), 2 јајета, коцкица квасца, 500 мл топле воде, 6 кашика скроз растопљеног путера (може и уље испробано), 1 равна кашика шећера, 2 равне кашике соли. Прелив за преко лепиње: 400гр киселог млека, 2 јајета, 2 кашике растопљеног путера (и ту може уље) 400гр качкаваља који се лако топи.

Ставити сав квасац у млаку воду са шећером. У ванглу ставити просејано брашно и све остале састојке. На крају додати квасац. Квасац треба само да крене, не скроз да ускисне. Тесто добро умесите. Лепиће се за руке јер је мекано па ви мало поуљите руке када месите. Ја сам навела да може и уље уместо путера мада у оригиналу стоји путер. Прекријте памучном крпом и оставите једно пола сата да нараста да се дуплира. Тесто премесите, па побрашњавите радну површину и изручите тесто. Поделите га на 10 јуфки.

Сваку јуфку растањите рукама на величину рецимо десертног тањира. Поређајте у плех. Умутите јаја виљушком па додајте кисело млеко. Све добро сједините па ставите преко лепиња, али не до ивице. Да вам пола прста остане празног  теста. И отприлике иду по три кашике на тесто. Док не утрошите све. Преко иде доста ренданог качкаваља. Овде не иде сир ја сам ставила качкаваљ који се лако топи. У рецепту је писало да иде неки сир који се топи и који је између кајмака и сира. Ако вам се чини да има доста фила не брините, упије тесто. Тако нафиловано оставите да нараста још једно 15 минута. Ставите да се пече на 220 степени 20 минута у зависности од рерне. Мени је рерна на врућ ваздух.

Испадне десет већих лепиња и могу ва рећи стварно су феноменалне. Имате осећај као да сте у неком етно кутку. А ја сам противно свим правилима здраве исхране  🙂  правила касно увече и наравно јела,  па је и слика поноћна. Наравно боље је за доручак. И оно што сам приметила може да одстоји и лепо је као хладно. И то је то. Лепиња са Старе Планине.  Само да напоменем да је рецепт сличан бугарској Прленки само што се тамо користи овчији сир и овчије кисело млеко.  Па пријатно!!!