Посна чоко вишња (залогај за памћење)

Св. Ксенија Петроградска светитељка којој се сви моле

Мајчица Ксенија како од милоште називају велику Руску светитељку Ксенију Петроградску је светица којој се моле не само православни народи широм света него и народи других вероисповести. Позната је по томе да помаже у проналажењу посла, стана и брака свима који јој се у молитви обрате. Неретко се могу видети у цркви на Смоленском гробљу у Санкт Петербургу, муслимани и католици који долазе измолити помоћ светице.

Света Ксенија Петроградска јуродива Христа ради почива на Смоленскм гробљу у Санкт Петербургу Русија. Она је брзопомоћница. Шта то значи? Па постоје светитељи који се сврставају у брзопомоћнике јер њихова молитва јако брзо делује. Такав је случај са нашом матронушком Ксенијом чија је молитва пред Богом толико јака да делује брзо. Често имам прилике да чујем како је светица само после недељу дана помогла у проналажењу посла. Или како се захваљујући молитви нашој Мати Ксенији решило стамбено питање.

Али молитва светој Ксенији није само кратка услуга. Сада смо се нашли у невољи сада се молимо па после је заборавимо. Сви који се молимо Св. Ксенији слажемо се у једном. Када нам путем молитве Мати уђе у живот ту остаје да нас штити и да буде део нас. Као најмилији члан породице. Присутна ту кад год треба да нас усмери на прави пут.

Једном сам слушала мудре речи духовника који је рекао: “када доживите светитеља као да вам је неко најмилији тада знате да ће он увек бити уз вас и у добру и у злу. Тако сам ја доживела Ксенију Петроградску. И знам да је Мати увек уз мене.

Из житија Св. Ксенији можемо сазнати да је она имала посве необичан живот. Ксенија Григорјевна, рођена је 1731 год. у Петрограду, у угледној и добростојећој породици, која јој је омогућила најбоље образовање. Удала са за пуковника који је био певач у црквеном хору царског двора. Њих двоје су били сродне душе и то у толикој мери да нису могли да живе једно без другог. Након само четири године брака Андреј Фјодорович се напрасно разболе и умре. Ксенија je одлучила да узме подвиг јуродивости, да себе живу сахрани и узме мужевљев идентитет.

Одлучила је да сво имање до последње ствари раздели сиромашнима. Узела је само стару и оскудну мужевљеву одећу и тако живела на улицама Санкт Петербурга. Кад би је неко позвао Ксенија само би рекла Ксенија је умрла ја сам Андреј Фјодорович. Молите се за покој душе рабе Божије Ксеније. Иако најчешће боса и слабо одевена имала је челично здравље и доживела је дубоку старост.

Сведочења о њеним делима још за њеног живота записали су многи. Коме год је Мати у кућу ушла ту би настало благостање па су се утркивали ко ће је позвати на чај или вечеру. Сву гардеробу и обућу коју је добијала делила би сиромашнима. Кочијачи који би је тог дана повезли или чије би коње помазила тог дана су имали велике пазаре. Познате су биле њене исцелитељске моћи код болесних и немоћних.

Ево једног примера из житија Светој Ксенији. У једној племићкој породици девојчица се родила здрава, али је јако назебла када је имала три године. Имала је болове у глави и температуру нешто више од тридесет седам степени. Родитељи су јој дали лек и положили је у кревет мислећи да ће до јутра све бити у реду. Међутим, девојчица целе ноћи није спавала како треба, а бол у глави је био присутан и током следећег дана.

Позвали су доктора. Доктор је стетоскопом прегледао, опипао пулс, погледао језик, измерио температуру и рекао да нема опасности, да је у питању лака прехлада. Преписао је лек и отишао.

Након два дана, температура се повисила на тридесет и девет степени и девојчица је почела да се жали на пробадање у десном увету. Опет су позвали доктора. Констатовао је погоршање назеба и бојазан од чира у десном уву… Поново је преписао лекове и обећао да ће свратити сутрадан.

Те ноћи девојчица више није могла да спава; имала је температуру од четрдесет степени, а бол у уву је постао неподношљив. Родитељи су исте ноћи позвали доктора, да је ствар постала озвбиљна и да позову специјалисту… Позвали су четворицу лекара, који су започели испитивање стања девојчице, која је викала и стењала од бола. Изјавили су да девојчица има чир иза бубне опне и да је неопходно дати време том чиру да сазри, што ће трајати три до четири дана, а затим ће бубна опна морати да се пробуши и извуче гној. Ако операција успе, девојчица ће остати жива, само ће оглувети да десно уво…

Ако се, пак, не би урадило пробијање бубне опне, дошло би до тровања крви, и тада би умрла. Два дана су доктори посећивали пацијенткињу неколико пута на дан, умирујући њене ближње тврдњама да се болест нормално развија. Трећег дана ујутру, саопштили су да би могли да изврше операцију. У међувремену, патње мале пацијенткиње, а заједно са њом и њених родитеља, достигле су, крајње границе. Али, баш тада је милостиви Господ показао своје велику милост. У собу, где су седели родитељи и њена бака, ушла је дадиља и рекла: “Господару дозволите ми да одем на Смоленско гробље, блаженој Ксенији“.

“Драга дадиљо“, одговорио је отац, “иди куда хоћеш, моли кога знаш, само нам помози, Христа ради!“. Дадиља је отишла. Бака и родитељи су седели у соби, а колико су тако седели, не сећају се. Само су приметили да стењање постаје све тише и тише, а на послетку је и сасвим нестало. “Умрла је, јадница“, пролетело је њиховим главама и све троје су отрчали у дечију собу… Угледали су дадиљу и болничарку поред девојчициног кревета, и њу, како лежи на боку и спава тихим и мирним сном.

“Слава Богу“, прошапутала је дадиља, “била сам на Смоленском гробљу код блажене Ксеније, тамо се помолила, донела мало земље са њеног гроба и уља из кандила… Сада ће јој бити лакше.“ Ујутру су дошли лекари али је девојчица и даље спавала. Да не би мучили дете пред тако сложеном и опасном операцијом, нису желели да је буде. Чекали су један сат, затим други… У почетку су доктори мирно седели, али су постепено постајали све нестрпљивији и напослетку, замолили да девојчицу пробуде. Мајка је, уз болничаркину помоћ, покушала да је пробуди, али јој то није полазило за руком. Затим су покушали да је пробуде отац, бака, доктори, сви по реду. На крају је мајка узела девојчицу на груди…

Наједанпут, сви су угледали да су цео јастук, десно уво, образ, врат, пиџамица и постељина-покривени гнојем; чир је пукао, а здрава девојчица је на мајчиним рукама наставила мирно да спава. Операција није била потребна. После одласка лекара, родитељи су упитали дадиљу како се све ово догодило. Рекла им је да је отишла на Смоленско гробље код мати Ксеније, да јој наручи парастос. Купивши две свеће, једну је поставила на свећњак, другу је узела у руку и са сузама се бацила пред сам Ксенијин гроб. Свештеник је почео парастос, а дадиља је све време понављала:“Господе, спаси, Ксењушка помози!“. После парастоса, дадаиља је, са његовим благословом узела мало земље са гроба и уља из кандила, вратила се и, сачекавши да болничарка изађе, померила са увета повез и сипала јој уље из бочице директно у уво. Земљу је завезала у крпицу и ставила је детету под јастук.

“Али, откуда си сазнала за Ксенију? Ко ти је причао о њој?“, питали су дадиљу. “Сви је знају, разболи ли се неко, или га нека мука стигне, сви иду на њен гроб, тамо се помоле, одслуже парастос, и за трен, све лакше постане…“.

А пошто нам се ближи пост ја сам спремила ове дивне посне колаче који својим изгледом и укусом могу да се нађу на свим славским посним трпезама. Ово је посна чоко вишња. Прво направите фил који ћете ставити у фрижидер. 150гр чоколаде за кување изломите у некој вангли. Ту чоколаду прелијте са 250мл посне слатке павлаке коју сте загрејали да не проври само да проструји (али да буде врела). Оставите 5 минута па сједините спатулом добро. Охладите у замрзивачу на 5 до 7 минута. Умутите пенасто као шлаг. Оставите у фрижидеру.

250гр маргарина пенасто умутите са 150гр прах шећера и кесицом бурбон ваниле. Додати 100гр млевених ораха, 650гр брашна и сок од једног лимуна. Ако је потребно додајте мало млаке воде колико је потребно да се направи глатко тесто као код ванилица рецимо. Тесто завијте у фолију па у фрижидер на пола сата да “одмори“.

Тесто растањите оклагијом на дебљину тупе стране ножа. Вадите округле облике као ванилице. Пеците на 180 степени око 7 минута у зависности од рерне. Не смеју да порумене.

Вреле премажите са унутрашње стране вишњевачом. Треба око 4 кашике. Тако оставите да се потпуно охладе.

Извадите фил из фрижидера па спајајте две половине филом. Страна са вишњевачом да буде унутра. Одозго такође ставите фил. Украсите кандираном вишњом или вишњом из слатка коју сте исецкали. Од ове масе баш доста испадне. Могу без проблема да се замрзну.

А на овом линку имате молитву светој Ксенији Петроградској.