Катма от Прилеп или ПРИЛЕПСКА КАТМА

Ова ПРИЛЕПСКА КАТМА никако није долазила на ред све до…

Да ли сте знали да су Срби у време Цара Душана Прилеп звали Прилип и да је био један од најлепших градова које је поседовао Цар Душан. Душан је ту имао своју велелепну палату у којој је доста времена боравио. Касније преузимају браћа Мрњавчевићи па се ту и родио надалеко чувени Марко Краљевић.

Много касније Срби у Прилепу имају своје школе посебно у осамнаестом и деветнаестом веку. Познат крај са већинским српским становништвом задавао је велике муке османлијском царству. А Срби не би били Срби да се нису довијали. Своја имена су мењали у Бугарска (Бугари не славе славу) и нису јавно славили славу јер је турска узречица била “где је прилепски Србин ту је и слава“. У школу се ишло приватно по кућама. Трудили су се на све начине да очувају СРПСКИ идентитет.

Слабљењем османлијског царства примат су узимали Бугари и то коришћењем вере јер су знали да је Србима вера најбитнија. Покушавали су на све начине да им укину поштовање славе и славских обичаја. Тамошњи Срби су се довијали на разне начине. Ово је рецепт једне учитељеве жене која је спремала за доручак сваки пут кад би био неки празник (светак, црвено слово), а да се не види да славе. Јачи доручак да би прегурали дан. Па после око пет вечера славска. Рецепт је негде с’краја деветнаестог века. Мада можда и мало старији ако је од некуд донешен. Зашто то кажем. Па у Македонији се кромпир “одомаћио“ тек крајем деветнаестог века захваљујући трговцима из Босне. Нису имали Доситеја Обрадовића. И могуће је да је неко овај рецепт донео или из Босне или из Војводине.

Да ли сте знали да су Срби у време Цара Душана Прилеп звали Прилип и да је био један од најлепших градова које је поседовао Цар Душан. Душан је ту имао своју велелепну палату у којој је доста времена боравио. Касније преузимају браћа Мрњавчевићи па се ту и родио надалеко чувени Марко Краљевић. Много касније Срби у Прилепу имају своје школе посебно у осамнаестом и деветнаестом веку. Познат крај са већинским српским становништвом задавао је велике муке османлијском царству. А Срби не би били Срби да се нису довијали. Своја имена су мењали у Бугарска (Бугари не славе славу) и нису јавно славили славу јер је турска узречица била ''где је прилепски Србин ту је и слава''. У школу се ишло приватно по кућама. Трудили су се на све начине да очувају СРПСКИ идентитет. Слабљењем османлијског царства примат су узимали Бугари и то коришћењем вере јер су знали да је Србима вера најбитнија. Покушавали су на све начине да им укину поштовање славе и славских обичаја. Тамошњи Срби су се довијали на разне начине. Ово је рецепт једне учитељеве жене која је спремала за доручак сваки пут кад би био неки празник (светак, црвено слово), а да се не види да славе. Јачи доручак да би прегурали дан. Па после око пет вечера славска. Рецепт је негде с'краја деветнаестог века. Мада можда и мало старији ако је од некуд донешен. Зашто то кажем. Па у Македонији се кромпир ''одомаћио'' тек крајем деветнаестог века захваљујући трговцима из Босне. Нису имали Доситеја Обрадовића. И могуће је да је неко овај рецепт донео или из Босне или из Војводине. Ја га имам од татине тетке са описом од кога је добила рецепт. Каже дословце овако: ''преписка добијена од Ангелине чланице Кола Српских Сестара а она је добила од своје тетке из Прилип''. Спремано је по оригиналном рецепту и ништа није ни додавано а ни одузимано. 4 средња кромпира сам ољуштила и ставила да се скувају у литар воде. Не додајете ни со ни уље. Када се кромпир скроз скува, процедите га а ту воду искористите за кување гриза. Кромпир испасирајте у пире. Узмите преосталу воду око децилитар и по и додајте три вршне кашике пшеничног гриза. У гриз додајте две кашичице соли јер ће вам то бити једина со за јело. Нигде се више не додаје. Скувајте класичну кашицу од гриза( да ври једно 5 минута уз мешање). Помешајте добро са кромпиром. У дубок тигањ или шерпу у којој може да се пржи ставите вршну кашику масти. На врелу маст додајте 4 средње исечене на тракице паприке. Смањите ватру да вам не загори паприка. Одмах додајте ситно сецкана два чена белог лука. И тако уз стално мешање пржите паприку десет минута. Само пазите да вам не загори. Додајте смесу од кромпира и гриза и сједините са паприком стално мешајући. Тако једно пет минута. Поделите на два дела. Од једног већег јајета направите класичну кајгану (опет без соли). Ту кајгану поделите на пола и ставите преко по средини. Направите запршку од кашичице масти са кашичицом млевене паприке па прелијте преко. И то је то. Мерка за две особе. Само да напоменем када све спремите мислићете да је мало. Количина баш засити. Па пријатно:) — Прилепска катма

Ја га имам од татине тетке са описом од кога је добила рецепт. Каже дословце овако: “преписка добијена од Ангелине чланице Кола Српских Сестара а она је добила од своје тетке из Прилип“. Спремано је по оригиналном рецепту и ништа није ни додавано а ни одузимано.

4 средња кромпира сам ољуштила и ставила да се скувају у литар воде. Не додајете ни со ни уље. Када се кромпир скроз скува, процедите га а ту воду искористите за кување гриза. Кромпир испасирајте у пире. Узмите преосталу воду око децилитар и по и додајте три вршне кашике пшеничног гриза. У гриз додајте две кашичице соли јер ће вам то бити једина со за јело. Нигде се више не додаје. Скувајте класичну кашицу од гриза( да ври једно 5 минута уз мешање).

Помешајте добро са кромпиром. У дубок тигањ или шерпу у којој може да се пржи ставите вршну кашику масти. На врелу маст додајте 4 средње исечене на тракице паприке. Смањите ватру да вам не загори паприка. Одмах додајте ситно сецкана два чена белог лука. И тако уз стално мешање пржите паприку десет минута. Само пазите да вам не загори. Додајте смесу од кромпира и гриза и сједините са паприком стално мешајући. Тако једно пет минута.

Поделите на два дела. Од једног већег јајета направите класичну кајгану (опет без соли). Ту кајгану поделите на пола и ставите преко по средини. Направите запршку од кашичице масти са кашичицом млевене паприке па прелијте преко. И то је то. Мерка за две особе. Само да напоменем када све спремите мислићете да је мало. Количина баш засити. Па пријатно:)

П.С Данас би Цар Душан веровато изјавио “ Е Срби моји оставио сам вам излаз на три мора а ви…“