Црно бели ролат са кокосом

Да ли сте знали да је код Срба највећа слава Св. Никола. Обично се каже пола народа слави а пола иде у госте. Толико лепих обичаја има за Св. Николу да их је просто немогуће све набројати. Свети Никола је заштитник пре свега морепловаца па се поставља питање откуд Срби у толиком броју славе баш Св. Николу.

Једно од објашњења лежи у томе да је некада давно у доба цара Душана Србија излазила на море па и касније и вероватно потиче још из тог периода. Како год било зна се да слава Св. Никола увек се пада посна јер је тада велики Божићни пост. Доста обичаја се везује за култ спремања светоникољске трпезе. Некада се знало шта се спрема за Св. Николу, тј. шта је под обавезно. Данас се то у великој мери изгубило у налету “савремених интернет“ домаћица. Код мене у породици до скоро се спремало искључиво традиционално посно по рецептурама мојих предака. И инсистирало се на томе. Ја сам почела мало по мало да уводим неке новине што се тиче слаткиша само па сам сакупљала неке “савременије“ рецепте за ситне колаче који су се показали одличним.

Некада се слава славила тако што су гости после литургије долазили на част. То је значило да се послуже житом, попију ракију (ако пију), попричају са домаћином и оду кући. На излазу су се обавезно добијали такозвани послаци. Пакетић сланог и пакетић ситних колача. Негде око 18 часова сакупљали су се гости који су остајали на вечери. Они који су се затекли и они који су позвани .

Иначе у већини крајева се на славу звало само по први пут. Сваке наредне године се подразумевало да сте позвани. По некад је то мало и стварало забуну па се рецимо одређени пријатељи не појаве јер су сматрали да нису позвани. Гости који би остајали на вечери нису добијали послатке, осим у случају да су код куће имали децу којима би се слало.
За славу је “под обавезно била рибља чорба или рибљи гулаш, у неким крајевима бобове пихтије, мељани пасуљ, пасуљ пребранац прављен са доста празилука, суве црвене пуњене паприке( или пиринчем или пасуљем или кромпиром), сарма посна и риба. Ситни колачи су углавном били од сувог воћа, ораха и меда.

У средњем веку је било то наравно много другачије и оно што се зна по неком предању је да се у част заштитника куће износио мед и да се спремала риба. Наравно то је било код богатијих кућа. Сиромашни су били задовољни ако на столу имају јабуке и мало ситне беле рибе за чорбу.
Што се тиче славског колача то је варирало од краја до краја, тако да су се месили и од кукурузног брашна а и од пшеничног.
Трагајући за неким савременијим рецептима ситних славских колача издвојили су се неки који су по мени пун погодак. Не само по квалитету него и по количини.
Рецепт који сам добила од другарице је за црно бели ролат од кокоса и кафе.

Комбинацја укуса фантастична. И количина баш задовољавајућа. Тамни део: 50гр маргарина са укусом ваниле пенасто умутити са 50гр ситно рендане чоколаде. 300гр посног млевеног кекса, 50гр ораха млевеног прелити са 13 кашика јако сукване кафе. Све добро сјединити и на оној самолепљивој фолији растањити на око пола прста дебљине, можда чак и за нијансу тање.

Бели део : умуутити пенасто 200гр маргарина са укусом ваниле и 150гр прах шећера. Додати једну кесицу ванилин шећера и 160гр кокосовог брашна. Све то лепо сјединити па ставити преко црног дела али не скроз до ивице него пола прста рецимо од ивице.. Свуда по белом делу посути 30гр сувих брусница. Полако увити у ролат са фољом и тако умотано у фолију ставити на 3 сата у фрижидер. После фрижидера ставити на 15 минута у замрзивач. Глазуру од чоколаде направите тако што ћете на пари отопити 100гр чоколаде са 2 кашике уља и кашиком прах шећера. Пошто сте ролат извадили из замртивача када скинете фолију он је јако хладан па пазите како сипате чоколаду јер ће се одмах чоколада стегнути. Оставите да преноћи пре сервирања. Овај ролат може да стоји на хладном до десетак дана а и погодан је за замрзавање. Пријатно!