Веома здрави овсени мафини којима нећете одолети

мафини са вишњом и чоколадом

Знате, када направите варијанту потпуно здравих мафина не очекујете онај вау ефекат. Бар не ја. За неког ко воли мафине мало ми је било чудно што, ето, нисам никада спремила неке “здраве“ мафине. Е сад филозофија марксизма са социологијом као што би мој друг рекао. Да ли је стварно здраво, да ли има глутеин, зашто смо одједанпут прешли на модирање у вези хране? Све сам ставила на папир, мало прочачкала разне “теорије завере“ и схватила да ту нешто има.

Ми овде са Балкана немамо одређене ензиме да би смо варили разне семенке. Да их не набрајам подужи је списак. И сад због одређених спортиста који терају моду у исхрани почели смо и ми. А уствари требало би да седнемо и да ставимо на папир оно што је за нас и оно што није. Просто да видите шта је то што вама прија, вашем организму. Е онда када исчачкате да то нису чија семенке које сте тако слатко јели мислећи да имају дејство као сода бикарбона која лечи све. Кад оно, међутим, …И мислим да сам вам тиме све рекла. Али изгледа да су семенке заживеле.

Једина ствар која код нас неће да заживи је минимализам у кулинарству као и молекуларна кухиња. Па замислите сад тањир са главним јелом, у менију је писало печено прасе на ражњу, а оно кап воде са мирисом и укусом печеног прасета. Или четврт бурека. Једна мрвица меса на средини тањира, једна коцкица црног лука, кап масти и нека назови гомилица теста. Све сам то наравно фигуративно рекла, али покушајте да мало размислите шта је то што вама прија, а можда сте са Филипина или из Индије а да вам то нису рекли. 🙂

И не пријају сваком Мексиканцу чварци. Тако ни нама не пријају разноразне семенке и житарице. И наравно не би била ја, ја да нисам почела једно мало истраживање. Додуше више гугл истраживање и од свега што сам успела да пронађем у разноразним интервјуима угледних наших професора склопила сам рецептуру за ове мафине. Још само мало требају дораду можда уместо смеђег шећера мед али то неком другом приликом.

А сада рецепт: 1 шоља овсених ситнијих пахуљица, 80гр смеђег шећера, кесица прашка за пециво, 1 равна кашика брашна, пола шоље неутралне млечне павлаке , 1 јаје, кашика не баш вршна кокосовог хладно цеђеног уља, 40гр чоколаде млечне, шака вишања.

Овсене пахуљице самељите у сецку да буду онако не баш прашкасте као брашно него да буду за нијансу крупније. У то додајте шећер, прашак за пециво, кашику брашна и све сједините. Морам да вам испричам нешто у вези смеђег шећера. Купила сам неки у био дућану који је све само не тамни. Скоро па бео. Међутим испоставило се да је много бољи од оних тамнијих. То се тек види при печењу. Овако делује као да је бели шећер.

У другој чинији умутите виљушком јаје и додајте кокосово уље, млечну павлаку и све лепо сједините. Додајте у прашкасти део. Маса ће да буде житкија, таман како треба.

Ставите мало теста у калуп па поспите коцкицама чоколаде.

Ставите вишње, опет ставите тесто преко и ставите коцкице чоколаде.

Напуните две трећине калупа за мафине. Чоколаду сам користила млечну која има крем од лешника и јако је фина свиленкаста, а спремљена је од кокосовог шећера. Исто сам купила у био шпајзу мада ви можете коју год желите.

Пече се на 180 степени. Време печења зависи од рерне али рецимо око 20 до 25 минута. Печене оставите у калупу да се охладе. Од ове масе испадне 6 мафина.

Иначе, овај рецепт је јако згодан јер можете да га модификујете према себи. Да смањите рецимо шећер или да додате мед. Може и црна чоколада. Све у свему јако леп и здрав мафин који може одлично послужити за слатке столове. Па пријатно!

П.С Морам да вам кажем да Пресидент није мој спонзор и да ме не плаћају. Разлог што се њихова павлака налази на мојим фотографијама је зато што је то једина коју сам ја испробала у мору разноразних павлака да има прави млечни укус, да је одлична. И морала сам да поделим са вама. 🙂