Илинденске посне коцке

Да ли знате колико ми Срби имамо народних обичаја. Сваки али буквално сваки засеок је прича за себе. Та шароликост и и та разноликост коју мало ко има је одлика јако интелигентних народа. Ми спадамо у малобројне народе који су знали да за сваку појаву изнађу решење и преточе га у обичај. За Светог Илију је толико обичаја у народу да буквално не би стало у једну књигу.

Али оно што се знало, а сада се на жалост изгубило је да ако се Илија падне у четвртак петак се спрема посно. Без обзира што је “Ивкова слава“ од неколико дана, петак је ПОСНО. Данас се то углавном не поштује али то је нека друга тема. Елем, за тај посни дан спремало се увек квалитетно и да буде количински довољно да би се послали такозвани “послаци“. А послаци су, за оне који не знају,тацна ситних колача која се дарује када гост одлази кући са славе.

И моја бака је као мала са својом породицом обавезно одлазила на тај посни дан код неког чиновника Милутина и његове мајке. По причи они су били јако фини људи доста имућни. Том Милутину је отац погинуо у бугарским ратовима па је он морао да се врати из Беча са факултета и тако је остао. Није се никада женио али је увек спремао феноменалну славу на коју су моји ишли други дан. Сад кад мало размислим “није се женио“, ма сумњив ми мало тај Милутин. ? И када је посно његова мајка је увек спремала овај колач. И по причи моје баке увек је долазила нека баба Живана која је пушила као Турчин. И кад је кретала кући :“ Милуууутине, спреми ми на тацну они мајкини МИЈАУЧИЋИ да понесем“. И моја бака има записано као Мијаучићи па у загради илинденске посне коцке како је у оригиналу. А иначе Мијаучићи су уствари изврнути деминутив од Мињони, па Мињончићи. А она није очигледно знала па је изврнула ???

Е па за ове Мијаучиће вам је потребно 3 шољице (оне старинске мале) шећера, 500мл воде, равна кашичица соде бикарбоне, 2,5 шољице уља, кашика џема од кајсија, кашика меда, кашичица цимета, две веће киселе јабуке, још две шољице шећера, чаша од јогурта млевених ораха,кашика сецканих ораха и 24 кашике брашна али не да буду вршне онако средње. Око пола килограма брескви и 100гр меда и око 400гр чоколаде за кување.

Прво ољуштите брескве и исеците. Поређајте на пек папир и ставите преко мед. На 150 степени да се карамелизује око 20 минута.

Све добро састружите са папира јер ће остати меда и онако само виљушком испасирајте да остану мало парчићи. То оставите са стране да се охлади.

Шећер 3 шољице ставите да се отопи на тихој ватри. Када постане онако течно и боја меда додајте воду, соду бикарбону и уље. Оставите да се охлади скроз. Сипите у неку већу ванглу па у то додајте крупно рендане јабуке и све остале састојке. На крају кашику по кашику брашна. Ставите у највећи ђувеч плех. Пеците на 180 степени око 35 минута. Извадите и топло исеците на коцке жељене величине. По рецепту мени стоји 3 x 3 а ви како желите.

Пресеците на пола и филујте испасираним бресквама. Спојите и тако оставите сат времена.

Направите глазуру од чоколаде са уљем и отопљеном чоколадом. Филујте свуда са стране. Глазура када се стегне биће крцкава. Можете наравно да правите мање па да их целе потапате у глазуру. Ја сам правила по оригинал рецепту. Оставите да одстоји 5 сати минимум пре сервирања. Могу да стоје и по неколико дана свежи. Корицу не треба преливати јер је хидроскопна а и сама по себи сочна. И мала напомена. Ово је огромна количина. Права славска. Ако желите овако за свакодневни дезерт пола туре је више него довољно. Па пријатно!!!!